1 Ovako veli Gospod:

Gde je raspusna knjiga matere vaše

kojom je pustih?

Ili koji je između rukodavalaca mojih

kome vas prodadoh?

Gle, za bezakonja svoja prodadoste se

i za vaše prestupe bi puštena mati vaša.

2 Zašto kad dođoh ne bi nikoga?

Kad zvah, niko se ne odazva?

Da nije kako god okraćala ruka moja,

te ne može iskupiti?

Ili nema u mene snage da izbavim?

Gle, pretnjom svojom isušujem more;

obraćam reke u pustinju

da se usmrde ribe njihove

zato što nestane vode, i mru od žeđi.

3 Oblačim nebesa u mrak,

i kostret im dajem za pokrivač.

4 Gospod Gospod dade mi jezik učen

da umem progovoriti zgodnu reč umornom;

budi svako jutro, budi mi uši,

da slušam kao učenici.

5 Gospod Gospod otvori mi uši,

i ja se ne protivih, ne odstupih natrag.

6 Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu

i obraze svoje onima koji me čupahu;

ne zaklonih lice svoje od ruga ni od zapljuvanja.

7 Jer mi Gospod Gospod pomaže,

zato se ne osramotih,

zato stavih čelo svoje kao kremen,

i znam da se neću postideti.

8 Blizu je Onaj koji me pravda;

ko će se preti sa mnom?

Stanimo zajedno;

ko je suparnik moj?

Neka pristupi k meni.

9 Gle, Gospod Gospod pomagaće mi:

ko će me osuditi?

Gle, svi će oni kao haljina ovetšati,

moljac će ih izjesti.

10 Ko se među vama boji Gospoda

i sluša glas sluge Njegovog?

Ko hodi po mraku i nema videla,

neka se uzda u ime Gospodnje

i neka se oslanja na Boga svog.

11 Gle, svi koji ložite oganj

i opasujete se iskrama,

idite u svetlosti ognja svog

i u iskrama koje raspaliste.

To vam je iz moje ruke,

u mukama ćete ležati.