1 Breme pustinji na moru.

Kao vihori koji prolaze na jug,

tako će doći iz pustinje,

iz zemlje strašne.

2 Ljuta utvara javi mi se.

Nevernik neveru čini,

pustošnik pustoši;

hodi, Elame; opkoli, Midijo!

Svemu uzdisanju učiniću kraj.

3 Zato su bedra moja puna bola;

muke me obuzeše

kao kad se muči porodilja;

zgurih se čujući,

prepadoh se videći.

4 Srce mi se smete,

groza me poduze;

noć milina mojih pretvori mi se u strah.

5 Postavi sto,

stražar neka straži;

jedi, pij;

ustajte knezovi, mažite štitove.

6 Jer ovako mi reče Gospod:

Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

7 I vide kola, i dva reda konjika;

kola s magarcima i kola s kamilama;

i pažaše dobro velikom pažnjom.

8 I povika kao lav:

Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju,

i stojim na straži po svu noć.

9 I evo dođoše na kolima ljudi,

u dva reda konjici.

Tada povika i reče:

Pade, pade Vavilon,

i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

10 Vršaju moj, i pšenice gumna mog!

Šta čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog,

javih vam.

11 Breme Dumi.

Viče k meni neko sa Sira:

Stražaru! Šta bi noćas?

Stražaru! Šta bi noćas?

12 Stražar reče:

Doći će jutro, ali i noć;

ako ćete tražiti, tražite,

vratite se, dođite.

13 Breme arapskoj.

Po šumama u arapskoj noćivaćete,

putnici dedanski!

14 Iznesite vode pred žedne,

koji živite u zemlji Temi,

sretnite s hlebom begunca.

15 Jer će bežati od mača, od mača golog,

od luka zapetog

i od žestokog boja.

16 Jer ovako mi reče Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave kidarske. 17 I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.