1 Breme Damasku.

Gle, Damask će se ukinuti da ne bude više grad,

nego će biti gomila razvalina.

2 Gradovi aroirski biće ostavljeni,

biće za stada, te će u njima počivati,

i niko ih neće plašiti.

3 Nestaće gradova Jefremovih

i carstva u Damasku i ostatku sirskom,

biće kao slava sinova Izrailjevih,

veli Gospod nad vojskama.

4 I u taj će dan istančati slava Jakovljeva,

i debelo telo njegovo omršaće.

5 Jer će biti kao kad žetelac sabira žito i rukom žanje klasje,

i biće kao kad se kupi klasje u dolini rafajskoj.

6 Ali će se ostaviti u njoj pabirci

kao kad se otrese maslina,

pa dve tri ostanu u vrhu,

i četiri pet na rodnim granama,

veli Gospod Bog Izrailjev.

7 U to će vreme čovek pogledati na Tvorca svog, i oči njegove gledaće na Sveca Izrailjevog; 8 a neće pogledati na oltare, delo ruku svojih, niti će gledati na ono što su načinili prsti njegovi, ni na lugove ni na likove sunčane.

9 U to će vreme tvrdi gradovi njegovi biti kao ostavljen grm i ogranak, jer će se ostaviti radi sinova Izrailjevih, i biće pustoš.

10 Jer si zaboravio Boga spasenja svog,

i nisi se sećao Stene sile svoje;

zato sadi krasne sadove

i lozu stranu presađuj;

11 Danju radi da uzraste šta posadiš,

i jutrom gledaj da ti seme nikne;

ali kad dođe do branja razgrabiće se,

i ostaće ti ljuta žalost.

12 Teško mnoštvu velikih naroda,

što buče kao što buče mora,

i uzavrelim narodima,

kojih stoji vreva kao silnih voda;

13 Vreva stoji naroda kao velikih voda;

ali će povikati na njih,

i oni će pobeći daleko,

i biće gonjeni kao pleva po brdima od vetra

i kao prah od vihora.

14 Uveče eto straha,

i pre nego svane nema nikoga.

To je deo onih koji nas gaze,

i nasledstvo onih koji otimaju od nas.