1 Evo, car će carovati pravo

i knezovi će vladati po pravdi.

2 I čovek će biti kao zaklon od vetra,

i kao utočište od poplave,

kao potoci na suvom mestu,

kao sen od velike stene u zemlji sasušenoj.

3 I oči onih koji vide neće biti zaslepljene,

i uši onih koji čuju slušaće.

4 I srce nerazumnih razumeće mudrost,

i jezik mutavih govoriće brzo i razgovetno.

5 Nevaljalac se neće više zvati knez,

niti će se tvrdica nazivati podašnim.

6 Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori,

i srce njegovo gradi bezakonje,

radeći licemerno

i govoreći na Boga laž,

da isprazni dušu gladnom

i napoj žednom da uzme.

7 I sprave tvrdičine zle su;

smišlja lukavštine

da zatre nište rečima lažnim

i kad siromah govori pravo.

8 Ali knez smišlja kneževski,

i ustaje da radi kneževski.

9 Ustanite, žene mirne,

slušajte glas moj;

kćeri bezbrižne,

čujte reči moje.

10 Za mnogo godina bićete u smetnji,

vi bezbrižne;

jer neće biti berbe,

i sabiranje neće doći.

11 Strašite se, vi mirne;

drhtite, vi bezbrižne,

svucite se, budite gole,

i pripašite oko sebe kostret,

12 Bijući se u prsa za lepim njivama,

za rodnim čokotima.

13 Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mog,

i po svim kućama veselim, u gradu veselom.

14 Jer će se dvorovi ostaviti,

vreva gradska nestaće;

kule i stražare postaće pećine doveka,

radost divljim magarcima i paša stadima,

15 Dokle se ne izlije na nas Duh s visine

i pustinja postane njiva

a njiva se stane uzimati za šumu.

16 Tada će sud stanovati u pustinji,

i pravda će stajati na njivi.

17 I mir će biti delo pravde,

šta će pravda učiniti biće pokoj i bezbrižnost doveka.

18 I moj će narod sedeti u mirnom stanu

i u šatorima pouzdanim,

na počivalištima tihim.

19 Ali će grad pasti na šumu,

i grad će se vrlo sniziti.

20 Blago vama koji sejete pokraj svake vode,

i puštate volove i magarce.