1 Pade Vil, izvali se Nevo;

likovi njihovi metnuše se na životinju i na stoku;

šta nosite, teško je, i umoriće.

2 Izvališe se, padoše svi,

ne mogoše izbaviti tovar,

nego i sami odoše u ropstvo.

3 Slušajte me, dome Jakovljev

i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog,

koje nosim od utrobe,

koje držim od rođenja.

4 I do starosti vaše ja ću biti isti,

i ja ću vas nositi do sedog veka;

ja sam stvorio i ja ću nositi,

ja ću vas nositi i izbaviću.

5 S kim ćete me izjednačiti i uporediti?

Koga ćete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?

6 Prosipaju zlato iz toboca

i mere srebro na merila,

plaćaju zlataru da načini od njega boga,

pred kojim padaju i klanjaju se.

7 Meću ga na rame i nose ga,

i postavljaju ga na mesto njegovo,

te stoji i ne miče se s mesta svog;

ako ga ko zove, ne odziva se

niti ga izbavlja iz nevolje njegove.

8 Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi,

uzmite na um, prestupnici!

9 Pamtite šta je bilo od starine;

jer sam ja Bog, i nema drugog Boga,

i niko nije kao ja,

10 Koji od početka javljam kraj

i izdaleka šta još nije bilo;

koji kažem: namera moja stoji

i učiniću sve što mi je volja.

11 Zovem s istoka pticu

i iz daleke zemlje čoveka

koji će izvršiti šta sam naumio.

Rekoh i dovešću to,

naumih i učiniću.

12 Slušajte me, koji ste upornog srca,

koji ste daleko od pravde.

13 Približih pravdu svoju, nije daleko,

i spasenje moje neće odocniti,

jer ću u Sionu postaviti spasenje,

u Izrailju slavu svoju.