1 Duh je Gospoda Boga na meni,

jer me Gospod pomaza

da javljam dobre glasove krotkima,

posla me da zavijem ranjene u srcu,

da oglasim zarobljenima slobodu

i sužnjima da će im se otvoriti tamnica.

2 Da oglasim godinu milosti Gospodnje

i dan osvete Boga našeg,

da utešim sve žalosne,

3 Da učinim žalosnima u Sionu

i dam im nakit mesto pepela,

ulje radosti umesto žalosti,

odelo za pohvalu umesto duha tužnog,

da se prozovu hrastovi pravde,

sad Gospodnji za slavu Njegovu.

4 I oni će sazidati davnašnje pustoline,

podignuće stare razvaline

i ponoviće gradove puste,

što leže razvaljeni od mnogo naraštaja.

5 I tuđini će stajati i pasti stada vaša,

i inostranci će biti vaši orači i vinogradari.

6 A vi ćete se zvati sveštenici Gospodnji,

Sluge Boga našeg govoriće vam se,

blago naroda ješćete

i slavom njihovom hvalićete se.

7 Za dvostruku sramotu vašu,

i što se pevaše: Rug je deo njihov,

zato će u zemlji njihovoj naslediti dvojinom

i imaće večnu radost.

8 Jer ja Gospod ljubim pravdu

i mrzim na grabež sa žrtvom paljenicom,

i daću im platu uistinu,

i večan zavet učiniću s njima.

9 I seme će se njihovo znati u narodima

i natražje njihovo među plemenima;

ko ih god vidi poznaće ih

da su seme koje je blagoslovio Gospod.

10 Veoma ću se radovati u Gospodu,

i duša će se moja veseliti u Bogu mom,

jer me obuče u haljine spasenja

i plaštem pravde ogrte me,

kao kad ženik namesti nakit

i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim.

11 Jer kao što iz zemlje raste bilje

i u vrtu niče šta se poseje,

tako će Gospod Bog učiniti da nikne pravda

i pohvala pred svim narodima.