1 Breme dolini viđenja.

Šta ti je te si sva izašla na krovove?

2 Grade puni vike i vreve,

grade veseli!

Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačem

niti pogiboše u boju.

3 Glavari tvoji uzmakoše svikoliki,

povezaše ih strelci;

šta se god nađe tvojih, svi su povezani,

ako i pobegoše daleko.

4 Zato rekoh:

Prođite me se, da plačem gorko;

ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog.

5 Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje

od Gospoda, Gospoda nad vojskama,

u dolini viđenja;

obaliće zid,

i vika će biti do gore.

6 I Elam uze Tul,

s kolima ljudi i s konjicima,

i Kir istače štit.

7 I krasne doline tvoje napuniše se kola,

i konjici se namestiše pred vratima.

8 I odastre se zastirač Judin;

i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj. 9 I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru. 10 I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid. 11 I načiniste jaz među dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio.

12 I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan

da plačete i ridate

i da skubete kose i pripašete kostret;

13 A gle, radost i veselje,

ubijaju goveda, kolju ovce,

jedu meso i piju vino

govoreći:

Jedimo i pijmo,

jer ćemo sutra umreti.

14 Ali Gospod nad vojskama javi mi:

Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti,

veli Gospod, Gospod nad vojskama.

15 Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom, 16 i reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu. 17 Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te. 18 Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog; 19 i svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje. 20 I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog; 21 i obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom. 22 I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti. 23 I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog; 24 i o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi. 25 U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.