1 U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dođe k njemu prorok Isaija sin Amosov i reče mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ. 2 A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu, 3 i reče: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.

4 Tada dođe reč Gospodnja Isaiji govoreći: 5 Idi i reci Jezekiji: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo dodaću ti veku petnaest godina. 6 I izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniću ovaj grad.

7 I ovo neka ti bude znak od Gospoda da će učiniti Gospod šta je rekao. 8 Evo ja ću vratiti sen po kolencima po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovom natrag za deset kolenaca. I vrati se sunce za deset kolenaca po kolencima po kojima beše sišlo.

9 Ovo napisa Jezekija car Judin kad se razbole, i ozdravi od bolesti svoje:

10 Ja rekoh, kad se presekoše dani moji:

Idem k vratima grobnim,

uze mi se ostatak godina mojih.

11 Rekoh:

Neću videti Gospoda Gospoda u zemlji živih,

neću više videti čoveka među onima koji stanuju na svetu.

12 Vek moj prođe

i prenese se od mene kao šator pastirski;

presekoh život svoj kao tkač,

odseći će me od osnutka;

od jutra do večera učinićeš mi kraj.

13 Mišljah za jutra da će kao lav potrti sve kosti moje;

od jutra do večera učinićeš mi kraj.

14 Pištah kao ždral i kao lastavica,

ukah kao golubica,

oči mi iščileše gledajući gore:

Gospode, u nevolji sam, olakšaj mi.

15 Šta da kažem?

On mi kaza, i učini.

Proživeću sve godine svoje po jadu duše svoje.

16 Gospode, o tom se živi

i u tom je svemu život duha mog,

iscelio si me i sačuvao u životu.

17 Evo, na mir dođe mi ljut jad;

ali Tebi bi milo da izvučeš dušu moju iz jame pogibli,

jer si bacio za leđa svoja sve grehe moje.

18 Jer neće grob Tebe slaviti,

neće Te smrt hvaliti,

i koji siđu u grob ne nadaju se Tvojoj istini.

19 Živi, živi, oni će Te slaviti kao ja danas:

otac će sinovima javljati istinu Tvoju.

20 Gospod me spase,

zato ćemo pevati pesme moje

u domu Gospodnjem dok smo god živi.

21 A Isaija beše rekao da uzmu grudu suvih smokava i previju na otok, te će ozdraviti. 22 I Jezekija beše rekao: Šta će biti znak da ću otići u dom Gospodnji?