1 Gle, nije okraćala ruka Gospodnja

da ne može spasti,

niti je otežalo uho Njegovo

da ne može čuti.

2 Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim,

i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da ne čuje.

3 Jer su ruke vaše oskvrnjene krvlju

i prsti vaši bezakonjem;

usne vaše govore laž

i jezik vaš izriče opačinu.

4 Nema nikoga da viče za pravdu,

niti ima da se pre za istinu;

uzdaju se u ništavilo, i govore laž;

začinju nevolju, i rađaju muku.

5 Nose jaja aspidina

i tkaju paučinu;

ko pojede jaje njihovo umre,

i ako koje razbije, izađe guja.

6 Platno njihovo nije za haljine,

niti će se oni odenuti svojim poslom;

posao je njihov bezakonje

i u rukama je njihovim nasilje.

7 Noge im trče na zlo

i brze su na prolivanje krvi prave;

misli su njihove bezakonje;

na putevima je njihovim pustoš i rasap.

8 Put mirni ne znaju,

i na putevima njihovim nema pravde;

načinili su sebi krive staze;

ko god ide po njima, ne zna za mir.

9 Zato je sud daleko od nas,

i pravda ne dolazi do nas;

čekamo videlo, a ono, eto mrak;

svetlost, a ono hodimo po tami.

10 Pipamo kao slepci zid,

kao oni koji nemaju očiju pipamo;

spotičemo se u podne kao u sumračje;

u obilju smo kao mrtvi.

11 Ričemo svikoliki kao medvedi,

i jednako učemo kao golubice;

čekamo sud, a njega nema,

spasenje, a ono je daleko od nas.

12 Jer se prestupi naši umnožiše pred Tobom

i gresi naši svedoče na nas;

jer su prestupi naši kod nas

i bezakonja svoja znamo,

13 Da neveru učinismo i slagasmo Gospodu,

i odstupismo od Boga svog,

govorismo o nasilju i odmetu, da,

sastavljasmo i iznosismo iz srca reči lažne.

14 Zato sud odstupi natrag,

i pravda stoji daleko;

jer istina pade na ulici

i pravda ne može da prođe.

15 I istine je nestalo,

i ko se uklanja od zla, postaje plen.

To vide Gospod,

i ne bi Mu milo što nema suda.

16 I vide gde nema čoveka,

i začudi se što nema posrednika;

zato učini Mu spasenje mišica Njegova,

i pravda Njegova podupre Ga.

17 Jer se obuče u pravdu kao u oklop,

i šlem spasenja metnu na glavu;

odenu se osvetom kao odelom,

i ogrte se revnošću kao plaštem.

18 Po delima, po delima da vrati

gnev protivnicima svojim,

platu neprijateljima svojim,

ostrvima da plati.

19 I bojaće se imena Gospodnjeg sa zapada,

i slave Njegove s istoka sunčanog;

jer će neprijatelj navaliti kao reka,

a Duh će Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu.

20 I doći će Izbavitelj u Sion

i k onima od Jakova koji se obraćaju od greha,

veli Gospod.

21 A ovo će biti zavet moj s njima, veli Gospod: Duh moj, koji je u tebi, i reči moje, koje metnuh u usta tvoja, neće otići od usta tvojih ni od usta semena tvog, ni od usta semena semena tvog, veli Gospod, odsele i doveka.