1 Ovako veli Gospod:

Nebo je presto moj

i zemlja podnožje nogama mojim:

gde je dom koji biste mi sazidali,

i gde je mesto za moje počivanje?

2 Jer je sve to ruka moja stvorila,

to je postalo sve, veli Gospod.

Ali na koga ću pogledati?

Na nevoljnog

i na onog ko je skrušenog duha

i ko drhće od moje reči.

3 Ko kolje vola,

to je kao da ubije čoveka;

ko kolje ovcu,

to je kao da zakolje psa;

ko prinosi dar,

to je kao da prinese krv svinjsku;

ko kadi kadom,

to je kao da blagoslovi idola.

To oni izabraše na putevima svojim,

i duši se njihovoj mile gadovi njihovi.

4 Izabraću i ja prema nevaljalstvu njihovom,

i pustiću na njih čega se boje;

jer zvah a niko se ne odazva,

govorih a oni ne slušaše,

nego činiše šta je zlo preda mnom

i izabraše šta meni nije po volji.

5 Slušajte reč Gospodnju,

koji drhćete od Njegove reči:

braća vaša, koja mrze na vas

i izgone vas imena mog radi, govore:

Neka se pokaže slava Gospodnja.

I pokazaće se na vašu radost,

a oni će se posramiti.

6 Vika ide iz grada, glas iz crkve,

glas Gospodnji koji plaća neprijateljima svojim.

7 Ona se porodi pre nego oseti bolove,

pre nego joj dođoše muke, rodi detića.

8 Ko je ikada čuo to?

Ko je video takvo šta?

Može li zemlja roditi u jedan dan?

Može li se narod roditi ujedanput?

A Sion rodi sinove svoje čim oseti bolove.

9 Eda li ja, koji otvaram matericu,

ne mogu roditi? veli Gospod.

Eda li ću ja, koji dajem da se rađa,

biti bez poroda, veli Bog tvoj.

10 Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite;

radujte se s njim svi koji ga žaliste.

11 Jer ćete sati sise od utehe njegove, i nasitićete se,

ješćete i naslađivaćete se u svetlosti slave njegove.

12 Jer ovako veli Gospod:

Gle, ja ću kao reku dovesti k njemu mir

i slavu naroda kao potok bujan,

pa ćete sati;

bićete nošeni na rukama

i milovani na kolenima.

13 Kao kad koga mati njegova teši

tako ću ja vas tešiti,

i utešićete se u Jerusalimu.

14 Videćete i obradovaće se srce vaše

i kosti će se vaše pomladiti kao trava,

i znaće se ruka Gospodnja na slugama Njegovim

i gnev na neprijateljima Njegovim.

15 Jer, gle, Gospod će doći s ognjem,

i kola će Mu biti kao vihor,

da izlije gnev svoj u jarosti

i pretnju u plamenu ognjenom.

16 Jer će Gospod suditi ognjem i mačem svojim svakom telu,

i mnogo će biti pobijenih od Gospoda.

17 Koji se osveštavaju i koji se očišćavaju u vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu meso svinjsko i stvari gadne i miševe, svi će izginuti, veli Gospod.

18 A ja znam dela njihova i misli njihove, i doći će vreme, te ću sabrati sve narode i jezike, i doći će i videće slavu moju. 19 I postaviću znak na njih, i poslaću između njih koji se spasu k narodima u Tarsis, u Ful i u Lud, koji natežu luk, u Tuval i u Javan i na daleka ostrva, koja ne čuše glas o meni niti videše slavu moju, i javljaće slavu moju po narodima. 20 I svu će braću vašu iz svih naroda dovesti Gospodu na dar na konjima i na kolima i na nosilima i na mazgama i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim, veli Gospod, kao što prinose sinovi Izrailjevi dar u čistom sudu u dom Gospodnji. 21 I između njih ću uzeti sveštenike i Levite, veli Gospod.

22 Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti,

stajati preda mnom,

veli Gospod,

tako će stajati seme vaše i ime vaše.

23 I od mladine do mladine, i od subote do subote

dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom,

veli Gospod.

24 I izlaziće i gledaće mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti, i biće gad svakom telu.