1 Viči iz grla, ne usteži se,

podigni glas svoj kao truba,

i objavi narodu mom bezakonja njegova

i domu Jakovljevom grehe njihove,

2 Premda me svaki dan traže

i radi su znati puteve moje,

kao narod koji tvori pravdu

i ne ostavlja sud Boga svog;

ištu od mene sudove pravedne,

žele približiti se k Bogu.

3 Zašto postismo, vele, a Ti ne pogleda,

mučismo duše svoje, a Ti ne hte znati?

Gle, kad postite, činite svoju volju

i izgonite sve šta vam je ko dužan.

4 Eto postite da se prete i svađate

i da bijete pesnicom bezbožno.

Nemojte postiti tako kao danas,

da bi se čuo gore glas vaš.

5 Takav li je post koji izabrah

da čovek muči dušu svoju jedan dan?

Da savija glavu svoju kao sita

i da stere poda se kostret i pepeo?

To li ćeš zvati post

i dan ugodan Gospodu?

6 A nije li ovo post što izabrah:

da razvežeš sveze bezbožnosti,

da razrešiš remenje od bremena,

da otpustiš potlačene,

i da izlomite svaki jaram?

7 Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome,

i siromahe prognane da uvedeš u kuću?

Kad vidiš golog, da ga odeneš,

i da se ne kriješ od svog tela?

8 Tada će sinuti videlo tvoje kao zora,

i zdravlje će tvoje brzo procvasti,

i pred tobom će ići pravda tvoja,

slava Gospodnja biće ti zadnja straža.

9 Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti;

vikaćeš, i reći će: Evo me.

Ako izbaciš između sebe jaram

i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;

10 I ako otvoriš dušu svoju gladnome,

i nasitiš dušu nevoljnu;

tada će zasjati u mraku videlo tvoje

i tama će tvoja biti kao podne.

11 Jer će te Gospod voditi vazda,

i sitiće dušu tvoju na suši,

i kosti tvoje krepiće,

i bićeš kao vrt zaliven

i kao izvor kome voda ne presiše.

12 I tvoji će sazidati stare pustoline,

i podignućeš temelje koji će stajati od kolena do kolena,

i prozvaćeš se:

Koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje.

13 Ako odvratiš nogu svoju od subote

da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan,

i ako prozoveš subotu milinom,

sveti dan Gospodnji slavnim,

i budeš ga slavio ne idući svojim putevima

i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,

14 Tada ćeš se veseliti u Gospodu,

i izvešću te na visine zemaljske,

i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog;

jer usta Gospodnja rekoše.