1 Gospode, Ti si Bog moj,

uzvišavaću Te, slaviću ime Tvoje,

jer si učinio čudesa;

namere Tvoje od starine vera su i istina.

2 Jer si od grada načinio gomilu,

i od tvrdog grada zidine;

od grada dvor za strance,

doveka se neće sagraditi.

3 Zato će Te slaviti narod silan,

grad strašnih naroda bojaće Te se.

4 Jer si bio krepost ubogom,

krepost siromahu u nevolji njegovoj,

utočište od poplave,

zaklon od žege,

jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid.

5 Vrevu inostranaca prekinuo si

kao pripeku na suvom mestu;

kao pripeka senom od oblaka,

tako se pevanje nasilnika prekide.

6 I Gospod će nad vojskama učiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa,

gozbu od čistog vina, od pretilog mesa s moždanima, od vina bez taloga.

7 I pokvariće na ovoj gori zastirač kojim su zastrti svi narodi,

i pokrivač kojim su pokriveni svi narodi.

8 Uništiće smrt zauvek,

i utrće Gospod Gospod suze sa svakog lica,

i sramotu naroda svog ukinuće sa sve zemlje;

jer Gospod reče.

9 I reći će se u ono vreme:

Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas;

ovo je Gospod, Njega čekasmo;

radovaćemo se i veselićemo se za spasenje Njegovo.

10 Jer će ruka Gospodnja počinuti na ovoj gori,

a Moav će se izgaziti na svom mestu

kao što se gazi slama za gnoj.

11 I razmahnuće rukama svojim sred njega,

kao što razmahuje plivač da pliva,

i oboriće oholost njegovu mišicama ruku svojih.

12 I grad i visoke zidove tvoje sniziće,

oboriće, baciće na zemlju u prah.