1 Ko verova propovedanju našem,

i mišica Gospodnja kome se otkri?

2 Jer izniče pred Njim kao šibljika,

i kao koren iz suve zemlje;

ne bi obličja ni lepote u Njega;

i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima,

čega radi bismo Ga poželeli.

3 Prezren beše i odbačen između ljudi,

bolnik i vičan bolestima,

i kao jedan od koga svak zaklanja lice,

prezren da Ga nizašta ne uzimasmo.

4 A On bolesti naše nosi

i nemoći naše uze na se,

a mi mišljasmo da je ranjen,

da Ga Bog bije i muči.

5 Ali On bi ranjen za naše prestupe,

izbijen za naša bezakonja;

kar beše na Njemu našeg mira radi,

i ranom Njegovom mi se iscelismo.

6 Svi mi kao ovce zađosmo,

svaki nas se okrenu svojim putem,

i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.

7 Mučen bi i zlostavljen,

ali ne otvori usta svojih;

kao jagnje na zaklanje vođen bi

i kao ovca nema pred onim koji je striže

ne otvori usta svojih.

8 Od teskobe i od suda uze se,

a rod Njegov ko će iskazati?

Jer se istrže iz zemlje živih

i za prestupe naroda mog bi ranjen.

9 Odrediše Mu grob sa zločincima,

ali na smrti bi s bogatim,

jer ne učini nepravdu,

niti se nađe prevara u ustima Njegovim.

10 Ali Gospodu bi volja da Ga bije,

i dade Ga na muke;

kad položi dušu svoju u prinos za greh,

videće natražje, produžiće dane,

i šta je Gospodu ugodno

napredovaće Njegovom rukom.

11 Videće trud duše svoje

i nasitiće se;

pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem,

i sam će nositi bezakonja njihova.

12 Zato ću Mu dati deo za mnoge,

i sa silnima će deliti plen,

jer je dao dušu svoju na smrt,

i bi metnut među zločince,

i sam nosi grehe mnogih,

i za zločince se moli.