Maria

26 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret 27 k devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija. 28 I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.

30 I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga. 31 I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus. 32 On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog; 33 i carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.

18 A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetog.

46 I reče Marija:

Veliča duša moja Gospoda;

47 I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,

48 Što pogleda na poniženje sluškinje svoje;

jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;

49 Što mi učini veličinu silni,

i sveto ime Njegovo;

50 I milost je Njegova od kolena na koleno

onima koji Ga se boje.

51 Pokaza silu rukom svojom;

razasu ponosite u mislima srca njihovih.

52 Zbaci silne s prestola,

i podiže ponižene.

53 Gladne napuni blaga,

i bogate otpusti prazne.

54 Primi Izrailja, slugu svog,

da se opomene milosti.

55 Kao što govori ocima našim,

Avraamu i semenu njegovom doveka.

4 Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog, 5 da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna. 6 I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi. 7 I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.

19 A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.

34 I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti 35 (a i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

48 I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te. 49 I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog? 50 I oni ne razumeše reči što im reče. 51 I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.

3 I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina. 4 Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas. 5 Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.

25 A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina! 27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

31 I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu. 32 I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te. 33 I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja? 34 I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja. 35 Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.

55 Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda? 56 I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

14 Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.