1 Na postelji svojoj noću tražih

onog koga ljubi duša moja,

tražih ga, ali ga ne nađoh.

2 Sada ću ustati, pa idem po gradu,

po trgovima i po ulicama tražiću

onog koga ljubi duša moja.

Tražih ga, ali ga ne nađoh.

3 Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu.

Videste li onog koga ljubi duša moja?

4 Malo ih zaminuh,

i nađoh onog koga ljubi duša moja;

i uhvatih ga, i neću ga pustiti

dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje

i u ložnicu roditeljke svoje.

5 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,

srnama i košutama poljskim,

ne budite ljubavi moje, ne budite je,

dok joj ne bude volja.

6 Ko je ona što ide gore iz pustinje

kao stupovi od dima, potkađena smirnom i tamjanom

i svakojakim praškom apotekarskim?

7 Gle, odar Solomunov,

a oko njega šezdeset junaka

između junaka Izrailjevih:

8 Svi imaju mačeve, vešti su boju,

u svakog je mač o bedru radi straha noćnog.

9 Odar je načinio sebi car Solomun

od drveta livanskog;

10 Stupce mu je načinio od srebra,

uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,

a iznutra nastrt ljubavlju za kćeri jerusalimske.

11 Iziđite, kćeri sionske,

i gledajte cara Solomuna

pod vencem kojim ga mati njegova okiti

na dan svadbe njegove

i na dan veselja srca njegovog.