1 Dođoh u vrt svoj, sestro moja nevesto,

berem smirnu svoju i mirise svoje,

jedem saće svoje i med svoj,

pijem vino svoje i mleko svoje;

jedite, prijatelji, pijte,

i opijte se, mili moji!

2 Ja spavam, a srce je moje budno;

eto glasa dragog mog,

koji kuca: Otvori mi, sestro moja,

draga moja, golubice moja, bezazlena moja;

jer je glava moja puna rose

i kosa moja noćnih kapi.

3 Svukla sam haljinu svoju,

kako ću je obući?

Oprala sam noge svoje,

kako ću ih kaljati?

4 Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu,

a šta je u meni ustrepta od njega.

5 Ja ustah da otvorim dragom svom,

a s ruku mojih prokapa smirna,

i niz prste moje poteče smirna na držak od brave.

6 Otvorih dragom svom,

ali dragog mog ne beše, otide.

Bejah izvan sebe kad on progovori.

Tražih ga, ali ga ne nađoh;

vikah ga, ali mi se ne odazva.

7 Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu,

biše me, raniše me,

uzeše preves moj s mene stražari po zidovima.

8 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,

ako nađete dragog mog, šta ćete mu kazati?

Da sam bolna od ljubavi.

9 Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih,

o najlepša među ženama?

Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih,

te nas tako zaklinješ?

10 Dragi je moj beo i rumen,

zastavnik između deset hiljada;

11 Glava mu je najbolje zlato,

kosa mu je kudrava,

crna kao gavran;

12 Oči su mu kao u goluba na potocima vodenim,

mlekom umivene, i stoje u obilju;

13 Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja,

kao cveće mirisno;

usne su mu kao ljiljan,

s njih kaplje smirna žitka;

14 Na rukama su mu zlatni prsteni,

na kojima su ukovani virili;

trbuh mu je kao svetla slonova kost

obložena safirima.

15 Gnjati su mu kao stupovi od mramora,

uglavljeni na zlatnom podnožju;

stas mu je Livan,

krasan kao kedri.

16 Usta su mu slatka i sav je ljubak.

Takav je moj dragi, takav je moj mili,

kćeri jerusalimske.

17 Kuda otide dragi tvoj,

najlepša među ženama?

Kuda zamače dragi tvoj,

da ga tražimo s tobom?