1 Ja sam ruža saronska,

ljiljan u dolu.

2 Šta je ljiljan među trnjem,

to je draga moja među devojkama.

3 Šta je jabuka među drvetima šumskim,

to je dragi moj među momcima;

želeh hlad njen, i sedoh,

i rod je njen sladak grlu mom.

4 Uvede me u kuću gde je gozba,

a zastava mu je ljubav k meni.

5 Potkrepite me žbanovima,

pridržite me jabukama,

jer sam bolna od ljubavi.

6 Leva je ruka njegova meni pod glavom,

a desnom me grli.

7 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,

srnama i košutama poljskim,

ne budite ljubavi moje, ne budite je,

dok joj ne bude volja.

8 Glas dragog mog;

evo ga, ide skačući preko gora,

poskakujući preko humova.

9 Dragi je moj kao srna ili kao jelenče;

evo ga, stoji iza našeg zida,

gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

10 Progovori dragi moj i reče mi:

Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.

11 Jer gle, zima prođe,

minuše daždi, otidoše.

12 Cveće se vidi po zemlji,

dođe vreme pevanju,

i glas grličin čuje se u našoj zemlji.

13 Smokva je pustila zametke svoje,

i loza vinova ucvala miriše.

Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.

14 Golubice moja u raselinama kamenim,

u zaklonu vrletnom!

Daj da vidim lice tvoje,

daj da čujem glas tvoj;

jer je glas tvoj sladak

i lice tvoje krasno.

15 Pohvatajte nam lisice,

male lisice, što kvare vinograde,

jer naši vinogradi cvatu.

16 Moj je dragi moj, i ja sam njegova,

on pase među ljiljanima.

17 Dok zahladi dan i senke otidu,

vrati se, budi kao srna, dragi moj,

ili kao jelenče po gorama razdeljenim.