1 Lepa ti si, draga moja, lepa ti si,

oči su ti kao u golubice

između vitica tvojih;

kosa ti je kao stado koza

koje se vide na gori Galadu;

2 Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,

kad izlaze iz kupala,

koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.

3 Usne su ti kao konac skerleta,

a govor ti je ljubak;

kao kriška šipka jagodice su tvoje

između vitica tvojih;

4 Vrat ti je kao kula Davidova

sazidana za oružje,

gde vise hiljadama štitovi

i svakojako oružje junačko;

5 Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca,

koji pasu među ljiljanima.

6 Dok dan zahladi i senke otidu,

ići ću ka gori smirnovoj i ka humu tamjanovom.

7 Sva si lepa draga moja,

i nema nedostataka na tebi.

8 Hodi sa mnom s Livana, nevesto,

hodi sa mnom s Livana,

da gledaš s vrha amanskog,

s vrha senirskog i ermonskog,

iz pećina lavovskih, s gora risovskih.

9 Otela si mi srce, sestro moja nevesto,

otela si mi srce jednim okom svojim

i jednim lančićem s grla svog.

10 Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto,

bolja je od vina ljubav tvoja,

i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari.

11 S usana tvojih kaplje saće, nevesto,

pod jezikom ti je med i mleko,

i miris je haljina tvojih kao miris livanski.

12 Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto,

izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

13 Bilje je tvoje voćnjak od šipaka

s voćem krasnim,

od kipra i narda.

14 Od narda i šafrana,

od iđirota i cimeta

sa svakojakim drvljem za kad,

od smirne i aloja

i sa svakim prekrasnim mirisima.

15 Izvore vrtovima,

studenče vode žive

i koja teče s Livana!

16 Ustani severe, i hodi juže,

i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi;

neka dođe dragi moj u vrt svoj,

i jede krasno voće svoje.