Milagres

26 A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.

26 A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.

37 Jer u Boga sve je moguće što kaže.

27 Gle, ja sam Gospod Bog svakog tela, eda li je meni šta teško?

21 I pruži Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi more vetrom istočnim, koji jako duvaše celu noć, i osuši more, i voda se rastupi. 22 I pođoše sinovi Izrailjevi posred mora suvim, i voda im stajaše kao zid s desne strane i s leve strane.

11 Pamtim dela Gospodnja;

pamtim pređašnje čudo Tvoje.

12 Mislio sam o svim delima Tvojim,

razmišljao o radnji Tvojoj;

14 Ti si Bog, koji si činio čudesa,

pokazivao silu svoju među narodima;

20 A Isus reče im: Za neverstvo vaše. Jer vam kažem zaista: ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: Pređi odavde tamo, i preći će, i ništa neće vam biti nemoguće.

21 A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.

23 A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.

27 A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.

27 A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.

58 I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.

22 Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate,

31 I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom.

11 I Bog činjaše ne mala čudesa rukama Pavlovim, 12 tako da su i čalme i ubruščiće znojave od tela njegovog nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlažahu iz njih.

12 Jer znaci apostolovi učiniše se među vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama.

28 I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike.

8 jer jednom se daje Duhom reč premudrosti; a drugom reč razuma po istom Duhu; 9 a drugom vera, tim istim Duhom; a drugom dar isceljivanja, po tom istom Duhu; 10 a drugom da čini čudesa, a drugom proroštvo, a drugom da razlikuje duhove, a drugom različni jezici, a drugom da kazuje jezike.

39 A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom. 40 Jer ko nije protiv vas s vama je.

15 I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se. 16 Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za drugog, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednog mnogo može pomoći.

17 Ilija beše čovek smrtan kao i mi, i pomoli se Bogu da ne bude dažda, i ne udari dažd na zemlju za tri godine i šest meseci. 18 I opet se pomoli i nebo dade dažd, i zemlja iznese rod svoj.

16 A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu. 17 I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteče.

10 A kad učaše u jednoj zbornici u subotu, 11 i gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se ispraviti. 12 A kad je vide, dozva je Isus i reče joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje. 13 I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga. 14 A starešina od zbornice srđaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajući reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni. 15 A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji? 16 A ovu kćer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni? 17 I kad On ovo govoraše stiđahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.

11 Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

14 A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.

29 Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.

30 A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. 31 A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.

8 Tada, dakle, uđe i drugi učenik koji najpre dođe ka grobu, i vide i verova. 9 Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.

Kazna lažnih proroka i zavodnika na idolopokloničku službu.

1 Ako ustane među vama prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili čudo, 2 pa se zbude taj znak ili čudo koje ti reče, i on ti kaže: Hajde da idemo za drugim bogovima kojih ne znaš, i njima da služimo, 3 nemoj poslušati šta ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svog iz sveg srca svog i sve duše svoje. 4 Za Gospodom Bogom svojim idite, i Njega se bojte; Njegove zapovesti čuvajte, i glas Njegov slušajte, i Njemu služite i Njega se držite.

13 I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnog proroka, gde iziđoše tri nečista duha, kao žabe. 14 Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja.

38 Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti. 39 A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. 40 Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

20 Tada poče Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveća čudesa Njegova, pa se nisu pokajali: 21 Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali. 22 Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan strašnog suda nego vama. 23 I ti Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti: jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana. 24 Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan strašnog suda nego tebi.

13 Jer si Ti stvorio šta je u meni,

sastavio si me u utrobi matere moje.

14 Hvalim Te, što sam divno sazdan.

Divna su dela Tvoja,

i duša moja to zna dobro.

Zahvalna pesma za spasenje od neprijatelja i molba za dalju pomoć.

1 Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog,

kazujem sva čudesa Tvoja.

14 Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.

22 A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:

23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina,

i nadenuće Mu ime Emanuilo,

koje će reći: S nama Bog.

49 A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše; 50 jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.

50 A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.

37 A kad se približi već da siđe s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli, 38 govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!

9 I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.

7 I padoh na zemlju, i čuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?

Skakavci i tama.

1 A Gospod reče Mojsiju: Idi k Faraonu, jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovih, da učinim ove znake svoje među njima, 2 i da pripovedaš sinovima svojim i unucima svojim šta učinih u Misiru i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.