18 Ko je Bog tebi nalik,

što krivice prašta

i prelazi preko greha ostatka svog nasledstva?

Ne srdi se doveka

već uživa u milosti.

1 Po milosti svojoj, Bože,

smiluj mi se;

po golemom milosrđu svome,

obriši mi prestupe.

2 Od krivice moje operi me sasvim

i od greha moga očisti me.

6 Seti se, Gospode, milosrđa

i milosti svoje, jer su od večnosti.

7 Ne sećaj se greha moje mladosti,

ni mojih prestupa;

sećaj me se po milosti svojoj,

radi svoje dobrote, Gospode.

1 O, Gospode, iz dubina ja tebe prizivam!

2 O, Gospode, čuj glas moj,

uho svoje prigni

pozivu preklinjanja mojih!

11 Gospode, ne uskraćuj mi milosrđe tvoje;

neka me milost i vernost tvoja štite doveka.

6 Da, dobrota i milost tvoja

pratiće me u sve dane života moga

i ja ću stanovati u Domu Gospodnjem

u danima mnogim.

13 Kao kad se otac na decu sažali,

sažali se Gospod bogobojaznima.

15 Ali milost nije poput prestupa. Naime, koliko su prestupom jednog čoveka mnogi umrli, toliko se obilnije izlila na mnoge Božija milost i dar dan milošću jednog čoveka, Isusa Hrista.

15 Da li to znači da ćemo grešiti zato što nismo više pod Zakonom, nego pod milošću? Nikako!

4 Ali Bog, koji je bogat milosrđem, iz svoje velike ljubavi prema nama, 5 oživeo je s Hristom nas koji smo bili mrtvi zbog svojih prestupa. Milošću ste spaseni!

9 ali mi je Gospod rekao: „Dovoljna ti je moja milost, jer se moja sila ostvaruje u slabosti." Zato ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da sila Hristova živi u meni.

13 Ko sakriva sagrešenja svoja, nema mu napretka;

pomilovan biva ko se zbog njih kaje i odriče ih se.

7 Neka opaki put svoj ostavi

i nikogović svoje zamisli,

i neka se Gospodu vrati, a on će mu se smilovati;

i Bogu našem zato što umnožava praštanje.

18 Ipak, Gospod čezne da vam se smiluje,

i zato čezne da vas oblagodati,

jer Gospod je Bog pravedni.

Blago svima koji čeznu za njim.

13 Idite i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu.’ Jer ja nisam došao da pozovem pravednike, već grešnike."

21 Tada mu pristupi Petar i upita ga: „Koliko puta treba da oprostim svome bratu koji sagreši protiv mene? Do sedam puta?"

22 Isus mu reče: „Kažem ti, ne sedam puta, nego sedamdeset puta sedam.

14 Jer, ako opraštate ljudima njihove prestupe, oprostiće i vama vaš Otac nebeski.

31 I u svom mnogostrukom milosrđu ih nisi zatro i nisi ih napustio, jer si ti Bog milosrdan i milostiv.

5 Sažaljiv je dobar čovek, pozajmljuje,

pravedno se u poslu ophodi.

17 Nek naklonost Gospoda, Boga našeg, počiva na nama.

Šta radili u tome uspeli!

Šta radili u tome uspeli!

16 Stoga, pristupajmo s pouzdanjem prestolu milostivoga Boga da primimo milosrđe i nađemo milost u čas kad nam zatreba pomoć.

1 Zato vas zaklinjem, braćo, milosrđem Božijim, da prinesete sebe Bogu kao živu žrtvu, posvećenu i bogougodnu, da to bude vaša duhovna služba Bogu.

16 Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život.

29 Jer vama je iskazana milost, ne samo da verujete u Hrista, već i da trpite radi njega.

1 Jezekija je poručio svem Izrailju i Judi, a Jefremu i Manasiji je poslao pisma da dođu u Dom Gospodnji u Jerusalim i slave Pashu Gospodu, Bogu Izrailjevom. 2 Car se posavetovao sa svojim glavarima i sa celim zborom u Jerusalimu da drugog meseca slave Pashu. 3 Naime, u to vreme nisu mogli da je održe jer se nije posvetilo dovoljno sveštenika, a i narod se nije okupio u Jerusalimu. 4 Ova odluka se učinila valjanom i caru i svem zboru. 5 Odlučili su da proglas prođe kroz sav Izrailj od Vir-Saveje do Dana – da se dođe na proslavu Pashe Gospodu, Bogu Izrailjevom, u Jerusalim – jer je velik broj nije slavio onako kako je propisano.

6 Tako su glasnici sa pismima cara i njegovih glavara otišli po svem Izrailju i Judi, onako kako je car zapovedio. Pozivali su:

„O, narode Izrailjev, vratite se Gospodu, Bogu Avrahama, Isaka i Izrailja da bi on mogao da se vrati vama koji ste preostali, ostatku pobeglom iz ruke careva asirskih. 7 Ne budite kao vaši očevi i vaša braća koja su zgrešila Gospodu, Bogu svojih otaca, i on od njih učini pustoš, što i sami vidite. 8 Ne budite tvrdoglavi kao vaši očevi. Dajte ruku Gospodu, dođite u njegovo Svetilište koje je on zauvek posvetio. Služite Gospodu, svom Bogu, da bi se od vas odvratio njegov rasplamsali gnev. 9 Jer, kada se vratite Gospodu, vaša braća i vaša deca će pronaći smilovanje pred vašim porobljivačima, pa će se vratiti u ovu zemlju, jer je milosrdan i milostiv Gospod, vaš Bog. On neće okrenuti svoje lice od vas ako mu se vratite."

10 I dok su glasnici išli od grada do grada u Jefremovom i Manasijinom kraju, sve do Zavulona, ljudi su im se podsmevali i rugali. 11 Ipak, neki ljudi iz Asira, Manasije i Zavulona su se ponizili, pa su došli u Jerusalim. 12 Božija je ruka bila i nad Judom i dala im da jednim srcem izvrše zapovest cara i glavara, po reči Gospodnjoj.

13 Tako se u Jerusalimu okupilo mnogo naroda, baš veliko mnoštvo, da proslavi praznik Beskvasnih hlebova drugog meseca. 14 Ustali su i sklonili sve žrtvenike koji su bili u Jerusalimu, a onda su i sve kadione žrtvenike pobacali u potok Kidron.

15 Tako su četrnaestog dana drugog meseca zaklali Pashu. Sveštenici i Leviti su se postideli, pa su se posvetili i doneli svespalnice u Dom Gospodnji. 16 Zauzeli su svoje mesto prema njihovom propisu, prema Zakonu Mojsija, čoveka Božijeg. Sveštenici su poškropili krvlju iz ruku Levita. 17 Naime, u zboru je bilo mnogo onih koji se nisu posvetili, pa su Leviti klali Pashu za svakoga ko nije bio čist, da bi ih posvetili Gospodu. 18 Jer veći deo naroda – mnogi od Jefrema, Manasije, Isahara i Zavulona – se nije očistio, a jeli su Pashu kako nije propisano. Ali se Jezekija pomolio nad njima i rekao: „Neka dobri Gospod oprosti 19 svakome čije je srce okrenuto da traži Boga Gospoda, Boga svojih otaca, a nije čist po propisima očišćenja za Svetilište." 20 Gospod je poslušao Jezekiju i izlečio narod.

21 Tako je izrailjski narod, koji se okupio u Jerusalimu, proslavljao praznik Beskvasnih hlebova sedam dana u velikoj radosti. Leviti i sveštenici su svaki dan uz gromke instrumente slavili Gospoda.

22 Jezekija se srdačno obraćao svim Levitima koji su bili vešti u službi Gospodnjoj. Oni su jeli tokom sedam dana praznika, žrtvovali žrtve mira i ispovedali se Gospodu, Bogu njihovih otaca.

23 Tada je sav zbor prihvatio savet da još sedam dana slave, pa su s radošću slavili još sedam dana. 24 Jezekija, car Jude, je priložio zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca, a knezovi su priložili zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca. I mnogo sveštenika se posvetilo. 25 Svi okupljeni Judejci su se radovali kao i svi sveštenici i Leviti, sav zbor koji je došao od Izrailja, svi došljaci koji su došli iz izrailjske zemlje i svi koji su boravili u Judi. 26 Bilo je to veliko veselje u Jerusalimu. Naime, od vremena Solomona, Davidovog sina, cara izrailjskog, nije bilo tako u Jerusalimu. 27 Onda su ustali sveštenici i Leviti pa su blagoslovili narod, a Bog je čuo njihov glas i njihove su molitve otišle u Prebivalište njegove svetinje na nebesima.

1 Ako muž otpusti svoju ženu

i ona ode od njega i pripadne drugom čoveku,

hoće li on da je vrati i ponovo uzme nazad?

Zar neće biti sasvim oskrnavljena ta zemlja?

A ti si bludničila sa mnogim drugima

i meni ćeš li se vratiti?

– govori Gospod.

2 Podigni svoje oči na ogolele visove i osmotri:

Gde još nisi napastvovana?

Na putevima si sedela zbog njih

kao Arapin u pustinji.

Oskrnavila si zemlju

svojim bludničenjem i svojom pokvarenošću.

3 Zato su zaustavljeni pljuskovi

i nije bilo poznih kiša.

A ti si dobila obraz žene bludnice,

ali si odbila da se postidiš.

4 Nećeš li od sada da me dozivaš:

’Oče moj, prijatelju mladosti moje!

5 Hoće li se gneviti doveka?

Zar će neprestano da se ljuti?’

Čuj, rekla si,

a učinila si zla koliko si mogla."

6 Gospod mi je rekao za vreme cara Josije: „Jesi li video šta je učinila otpadnica Izrailj? Išla je na svaku uzvišicu i pod svako zeleno drvo i onde bludničila. 7 A mislio sam, posle svega toga što je učinila, da će mi se vratiti, a nije mi se vratila. I to je videla Judeja, njena prevrtljiva sestra. 8 Naime, video sam da je u svim tim slučajevima bludničila otpadnica Izrailj, pa sam je otpustio i dao joj potvrdu o razvodu. Ali se nije uplašila Judeja, njena prevrtljiva sestra, nego i ona ode da takođe bludniči. 9 Eto, svojim je lakomislenim bludničenjem opoganila zemlju. Počinila je preljubu i na kamenu i na drvetu. 10 Ali i pored svega toga nije mi se svim svojim srcem vratila njena prevrtljiva sestra Judeja, nego prividno – govori Gospod."

11 Na to mi je rekao Gospod: „Otpadnica Izrailj se pokazala pravednijom nego prevrtljiva Judeja! 12 Idi i objavi ove reči severu pa reci:

’Vrati se, otpadnice Izrailju – govori Gospod –

neću da te gledam gnevno.

Jer ja sam veran – govori Gospod –

i neću da se gnevim doveka.

13 Samo shvati svoje krivice.

Jer, protiv Gospoda, svog Boga, si se pobunila

i rasula svoje puteve tuđincima pod svakim zelenim drvetom,

a glas moj niste poslušali

– govori Gospod.

14 Vrati se, o, narode odmetnički – govori Gospod – jer ja sam oženjen vama i ja ću da vas uzmem: jednog iz grada i dvoje iz roda i odvešću vas na Sion. 15 Daću vam pastire po mom srcu i oni će vas napasati znanjem i razboritošću. 16 I biće ovako: kada se umnožite i budete plodni u zemlji tih dana – govori Gospod – narod više neće govoriti: „Kovčeg Gospodnjeg saveza!" Neće im dolaziti na um i narod ga se neće sećati, jer im više neće nedostajati ili opet biti pravljen. 17 U to vreme narod će Jerusalim zvati prestolom Gospodnjim. I u njemu, u Jerusalimu, će se svi narodi okupiti ka imenu Gospodnjem i neće više hodati po samovolji svog zlog srca. 18 U to će vreme dom Judin ići sa domom Izrailjevim, i zajedno će doći iz severne zemlje u zemlju koju sam dao u nasledstvo vašim precima.

19 I pomislio sam:

„Kako da te postavim među sinove?

Kako da ti dam zemlju čežnje,

preslavno nasledstvo naroda?"

Pomislio sam: zvaćeš me „Oče moj!"

i od mene otići nećeš.

20 Ipak, kao što žena izneveri svog muža

tako ste i vi izneverili mene, o, dome Izrailjev

– govori Gospod.’"

21 Na ogolelim visovima se čuje vapaj

preklinjanja izrailjskog naroda,

jer su izopačili svoje puteve

i zaboravili su Gospoda, svog Boga.

22 „Vrati se, o, narode odmetnički!

Ja ću da izlečim vaše otpadništvo."

„Evo nas! Tebi smo došli

jer ti si Gospod, naš Bog.

23 Zaista, sa uzvišica stiže obmana,

a metež sa planina.

Zaista, u Gospodu, našem Bogu

je spasenje Izrailja!

24 Bog sramote* je proždro

trud naših otaca još od naše mladosti,

i njihova stada, njihova krda,

njihove sinove i njihove ćerke.

25 Lezimo u sramotu svoju

i neka nas pokrije naš stid!

Zgrešili smo Gospodu, našem Bogu,

mi i naši preci

još od svoje mladosti, sve do danas,

i nismo poslušali glas Gospoda, našeg Boga."