1 Kada bih da lečim Izrailja,

otkriva se Jefremova krivica

i zlo Samarije;

jer su prevrtljivci,

lopov provaljuje

i banda je ubica na ulici.

2 A u srcu svome oni i ne misle

da ja pamtim sva zlodela njina.

Sada su ih okružila sva njihova dela,

evo ih pred licem mojim.

3 Zlodelima cara razgaljuju

i lažima svojim glavare.

4 Svi su oni preljubnici,

kao peć su usplamtela

koju pekar prestaje da žari

od kada je zamesio testo,

pa dokle mu ne uskisne od kvasca.

5 Na dan našega cara

klonuli su glavari razgaljeni vinom

i on pruži svoju ruku podsmevačima.

6 Prišli su mu i plamteli srcem

u svojoj obmani.

Spavala je kao pekar jarost njina cele noći,

a ujutro se razgnevila kao plamen vatre.

7 Svi su oni zažareni kao peć

i progutaće svoje sudije;

padaju svi njihovi carevi,

a među njima nema nikog da pozove mene.

8 Jefrem je sa narodima, sebe je izmešao.

Jefrem je postao pogača neokrenuta.

9 Tuđinci mu snagu jedu,

a on to i ne zna;

sede kose posuše ga,

a on to i ne zna.

10 Izrailju ponos svedoči u lice,

alʼ se ne okreću Gospodu, svom Bogu;

i u svemu tome

oni ga ne traže.

11 A Jefrem je postao kao golubica

lakoverna što razuma nema!

Eno, zovu Egipat

i odlaze u Asiriju.

12 Ali kada odu, nad njima ću da raširim svoju mrežu.

Kao ptice nebeske zbaciću ih,

kazniću ih kad ih čujem

u njihovom zboru.

13 Jao njima, jer su od mene pobegli!

Opustošiće jer su se protiv mene pobunili.

Ja bi da ih otkupim,

a oni o meni laži objavljuju.

14 Nisu srcem vapili meni,

nego su kukali na svojim posteljama.

Zbog žita i mladog vina sebe seku

i od mene se okreću.

15 A ja sam ih krepio, snažio im ruke,

a oni su mi zlo mislili.

16 I oni se nisu okrenuli Višnjem;

postali su kao luk labavi.

Pašće oni od mača,

a njihove vođe od gorčine sopstvenog jezika.

A to će im u Egiptu biti na porugu.