1 „Voleo sam Izrailj još dok je dete bio

i iz Egipta pozvah sina svoga.

2 Ali što su ih* više pozivali,

od njih su više odlazili,

Valima su žrtvovali,

idolima su kadili.

3 Jefrema sam učio da hoda,

ja sam ih za ruke prihvatao.

Ali oni prepoznali nisu

da sam ja taj što sam ih lečio.

4 Sponama ljudskim, vezama ljubavi

ja sam ih privlačio.

Bio sam im kao onaj što im u ustima žvale raslabljuje.

Saginjao sam se da bih ih hranio.

5 Neće se vratiti u Egipat,

nego će Asirca za cara imati

jer su odbili da se pokaju.

6 Vitlaće im mač po gradovima,

kapije će im razoriti,

proždraće ih zbog njihovih spletki.

7 Moj je narod odlučan da me se odriče.

Zovu ga ka Višnjem,

alʼ ga niko ne uzvisi.

8 O, Jefreme, kako da te predam?

O, Izrailju, kako da te izručim?

Kako da te učinim kao Admu,

da te učinim kao Sevojim?

Tuče u meni srce moje,

razgorelo se moje smilovanje.

9 Plamen svoga gneva neću da izlijem,

neću opet Jefrema da zatrem.

Jer, Bog ja jesam, nisam čovek;

Svetac među vama

i u gnevu neću da vam dođem.

10 Oni će slediti Gospoda

i kao lav on će da riče.

Zarikaće on,

zadrhtaće i doći će oni, deca sa zapada.

11 Zadrhtaće i doći kao ptica iz Egipta,

kao golubica iz zemlje asirske.

Daću im da žive u kućama njinim

– govori Gospod.

12 Jefrem me je lažju okružio,

a obmanom dom Izrailjev.

Ali Juda još s Bogom korača,

sa svetima ostao je veran."