1 „Dođite! Hajde da se vratimo Gospodu,

jer on nas je rastrgnuo,

i on će nas izlečiti;

on nas je udario,

i on će nas previti!

2 Oživeće nas za par dana,

a već trećeg će nas dići

da pred njime mi živimo!

3 Hajde da ga upoznamo,

hajde da težimo bogopoznanju!

On sigurno stiže kao zora,

dolazi nam kao kiša, kao pozna kiša* zemlju što natapa."

4 „Šta da ti radim, Jefreme?

Judo, šta da ti radim?

Vaša je odanost kao oblak jutarnji,

kao rosa rana nestaje.

5 Seći ću ih u komade preko proroka,

ubiću ih rečima svojih usta,

a propisi će moji biti svetlo što se javlja.

6 Jer ja milosrđe hoću, a ne žrtvu;

bogopoznanje, a ne svespalnice!

7 Poput Adama su savez prekršili.

O, kako su me izdali!

8 Galad je grad zločinaca krvavih tragova.

9 Družina je sveštenička banda ubica

što čoveka vreba.

Ubijaju na putu za Sihem,

grozote su počinili.

10 Video sam strašne stvari u domu Izrailjevom:

Jefrem tamo bludniči,

a Izrailj se opoganio.

11 Judo, i za tebe je određena žetva,

iz izgnanstva narod svoj kad vratim.