1 Izrailj je bio loza razgranata.

Rađao je plod za sebe

i po obilju svojih plodova

umnožavao žrtvenike,

podizao je ukrašene svete stubove

prema napretku svoje zemlje.

2 Srce im je ljigavo

i sada im sledi kazna od njega*:

razbiće im žrtvenike

i polomiće im svete stubove.

3 Jer oni sad govore: „Nemamo cara

jer se ni Gospoda ne bojimo!

Jer, kakva korist i od cara?"

4 Govore besmislice

dok se kunu lažno

i zavetuju se,

parnice se ko otrovni korov šire

po brazdama njihove njive.

5 Za teletom Vet-Avenovim

strepe stanovnici Samarije.

Žaliće za njim njegov narod,

njegovi sveštenici će strepeti nad njim,

jer je od njega otišla slava njegova.

6 U Asiriju će ga odneti

na dar velikom caru;

stid će da spopadne Jefrema,

a Izrailj će se zastideti zbog namere svoje.

7 Samarija će se razoriti

sa sve carem ko sa trunkom povrh vode.

8 Biće oborene uzvišice Vet-Avena,

taj greh Izrailja;

trnje i korov će pokriti

njihove žrtvenike,

a oni će reći gorama: „Prekrijte nas",

i bregovima: „Padnite na nas."

9 O, Izrailju, grešio si još od gavajskih dana!

Onde su i ostali.

Ali, tamo u Gavaji,

neće li rat zahvatiti sinove nepravde?

10 Kazniću ih kad mi je po volji.

Okupiće se na njih narod da ih okuju

zbog njihovog dvostukoga greha.

11 Jefrem je ukroćena junica

koja voli da vrše.

Lepu ću joj šiju jarmom ukrasiti.

Ujarmiću Jefrema,

oraće Juda,

drljaće Jakov.

12 Pravednost sejte,

žanjite milost

i tlo neuzorano orite!

Vreme je da Gospoda tražite,

dok se ne vrati

i ne da vam kišu pravednosti.

13 A vi ste opakost orali,

nepravdu požnjeli

i plod laganja jeli,

jer ste se u svoj put pouzdali,

u ratnike svoje mnogobrojne.

14 Zaoriće se ratna vika u narodu tvome,

satrvena biće utvrđenja tvoja sva;

kao što je Salman satro Vet-Arvel,

kada je na dan boja majka s decom na komade bila razmrskana.

15 Ovo će ti učiniti, o, Vetilju,

zbog velike zlobe tvoje.

Kada dan bude okončan,

okončaće i car Izrailja.