1 Gospodu se, Bogu svome, Izrailju vrati,

jer si posrnuo u krivici svojoj!

2 Ponesite sa sobom reči,

Gospodu se vratite.

Kažite mu:

„Krivicu nam svaku ti oprosti,

molitvu usliši;

kako bismo ti prineli

plod usana svojih

kao junce kada žrtvujemo!

3 Asirija nas spasti neće

i na konjima nećemo jahati.

Nećemo opet govoriti, delu ruku naših: ’Bože naš!’

Jer siroče smilovanje u tebi nalazi."

4 „Izlečiću otpadništvo njihovo,

dobrovoljno voleću ih

jer se od njih jarost moja odvratila.

5 Izrailju biću kao zora,

procvetaće kao ljiljan,

pustiće korenje kao kedar livanski.

6 Nicaće mu mladice,

kao maslina raskošan će biti,

mirisaće kao kedar livanski.

7 Vratiće se da žive u senci njegovoj.

Proklijaće kao žito,

raširiti kao loza,

pročuće se kao vino sa Livana.

8 O, Jefreme, šta ja imam s idolima?

Ja, ja ću da uslišim,

ja ću da se staram,

ja sam kao zelen čempres.

Od mene ćeš ti svoj plod da primiš."

9 Ko je mudar nek ovo razume,

ove stvari nek umni razazna:

Gospodnji su ispravni putevi.

Pravednici hodaju po njima,

odmetnici na njima posrću.