28 Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам. 29 Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим. 30 А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

23 А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна. 24 Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори:

Разделише хаљине моје међу собом,

а за доламу моју бацише коцке.

Војници, дакле, тако учинише.

25 А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26 А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина! 27 Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

33 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве. 34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке. 35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји. 36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат, 37 и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи. 38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама. 40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? 41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио. 42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје. 43 И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

33 А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог. 34 И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

51 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде; 52 и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли; 53 и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима. 54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

5 Али Он би рањен за наше преступе,

избијен за наша безакоња;

кар беше на Њему нашег мира ради,

и раном Његовом ми се исцелисмо.

6 Сви ми као овце зађосмо,

сваки нас се окрену својим путем,

и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

7 Мучен би и злостављен,

али не отвори уста својих;

као јагње на заклање вођен би

и као овца нема пред оним који је стриже

не отвори уста својих.

16 Опколише ме пси многи;

чета зликоваца иде око мене,

прободоше руке моје и ноге моје.

17 Могао бих избројати све кости своје.

Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

18 Деле хаљине моје међу собом,

и за доламу моју бацају жреб.

7 Који ме виде, сви ми се ругају,

разваљују уста, машу главом,

8 И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне;

нека га избави, ако га милује.

13 Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.

16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

10 Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.

16 По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.

2 и Он очишћа грехе наше, и не само наше него и свега света.

8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

9 знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме. 10 Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.

3 Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се? 4 Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.

27 И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд: 28 Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.

22 Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате, 23 овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте; 24 ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.