28 Potom, znajući Isus da se već sve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam. 29 Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim. 30 A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.

23 A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna. 24 Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori:

Razdeliše haljine moje među sobom,

a za dolamu moju baciše kocke.

Vojnici, dakle, tako učiniše.

25 A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina! 27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

33 I kad dođoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve. 34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke. 35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji. 36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat, 37 i govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi. 38 A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.

39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama. 40 A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako? 41 I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio. 42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje. 43 I reče mu Isus: Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.

33 A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog. 34 I u devetom satu povika Isus glasno govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

51 I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; 52 i grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli; 53 i izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima. 54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.

5 Ali On bi ranjen za naše prestupe,

izbijen za naša bezakonja;

kar beše na Njemu našeg mira radi,

i ranom Njegovom mi se iscelismo.

6 Svi mi kao ovce zađosmo,

svaki nas se okrenu svojim putem,

i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.

7 Mučen bi i zlostavljen,

ali ne otvori usta svojih;

kao jagnje na zaklanje vođen bi

i kao ovca nema pred onim koji je striže

ne otvori usta svojih.

16 Opkoliše me psi mnogi;

četa zlikovaca ide oko mene,

probodoše ruke moje i noge moje.

17 Mogao bih izbrojati sve kosti svoje.

Oni gledaju, i od mene načiniše stvar za gledanje.

18 Dele haljine moje među sobom,

i za dolamu moju bacaju žreb.

7 Koji me vide, svi mi se rugaju,

razvaljuju usta, mašu glavom,

8 I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne;

neka ga izbavi, ako ga miluje.

13 Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje.

16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

10 Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.

16 Po tom poznasmo ljubav što On za nas dušu svoju položi: mi smo dužni polagati duše za braću.

2 i On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.

8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.

9 znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. 10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? 4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.

27 I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud: 28 Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju.

22 Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate, 23 ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste; 24 kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.

11 Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.

26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.