1 Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi;

pogledaj i vidi sramotu našu.

2 Nasledstvo naše privali se tuđincima,

domovi naši inostrancima.

3 Postasmo sirote, bez oca,

matere naše kao udovice.

4 Svoju vodu pijemo za novce,

svoja drva kupujemo.

5 Na vratu nam je jaram, i gone nas;

umoreni nemamo odmora.

6 Pružamo ruku k Misircima i Asircima,

da se nasitimo hleba.

7 Oci naši zgrešiše, i nema ih,

a mi nosimo bezakonja njihova.

8 Robovi nam gospodare,

nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.

9 Sa strahom za život svoj od mača

u pustinji donosimo sebi hleb.

10 Koža nam pocrne kao peć od ljute gladi.

11 Sramote žene na Sionu

i devojke po gradovima Judinim.

12 Knezove vešaju svojim rukama,

ne poštuju lice staračko.

13 Mladiće uzimaju pod žrvnje,

i deca padaju pod drvima.

14 Staraca nema više na vratima,

ni mladića na pevanju.

15 Nesta radosti srcu našem,

igra naša pretvori se u žalost.

16 Pade venac s glave naše;

teško nama, što zgrešismo!

17 Stoga je srce naše žalosno,

stoga oči naše potamneše,

18 Sa gore Siona, što opuste,

i lisice idu po njoj.

19 Ti, Gospode, ostaješ doveka,

presto Tvoj od kolena do kolena.

20 Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka,

da nas ostaviš zadugo?

21 Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se;

ponovi dane naše kako behu pre.

22 Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti

i gneviti se na nas veoma?