5 U sebi nosite istu misao koju je Hristos Isus nosio:

6 On, po obličju Bog,

nije smatrao da biti jednak Bogu,

jeste plen koji treba otimati,

7 nego je lišio sebe časti,

uzevši obličje sluge,

postavši sličan ljudima.

Kao čovek se pojavi,

8 te ponizi sebe samog,

i posta poslušan do smrti,

do smrti na krstu.

4 A kada je nastupilo pravo vreme, poslao je Bog svoga Sina koga je žena rodila. On je živeo pod Zakonom, 5 da bi otkupio one koji su pod Zakonom, da postanemo deca Božija.

14 A pošto deca dele zajedničku krv i telo, tako je i on postao kao oni, da smrću uništi onoga koji ima vlast nad smrću, to jest đavola, 15 te da izbavi one koji celog svog života robuju strahu od smrti.

17 Trebalo je, naime, da u svemu postane sličan svojoj braći, da bi bio milosrdni i verni Prvosveštenik koji služi pred Bogom za njih, kako bi okajao grehe naroda.

16 Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život.

18 A evo kako se Isus Hrist rodio: njegova majka, Marija, bila je isprošena za Josifa. Međutim, pre nego što su postali supružnici, ispostavi se da je ona zatrudnela po Svetome Duhu.

20 Tek što je on to naumio, kad gle, anđeo Gospodnji ukaza mu se u snu i reče mu: „Josife, Sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu. Dete koje je u njoj začeto, delo je Svetoga Duha. 21 Ona će roditi sina, a ti ćeš mu dati ime ’Isus’, jer će on spasti svoj narod od njihovih greha." 22 Sve se ovo dogodilo da se ispuni ono što je Gospod rekao po proroku:

23 „Evo, začeće devica i rodiće sina, i daće mu ime ’Emanuil’."*. (To u prevodu znači „Bog je s nama".)

24 Kada se Josif probudio, učinio je ono što mu je anđeo Gospodnji zapovedio: uzeo je Mariju za ženu, 25 ali kao supružnici nisu živeli, sve dok ona nije rodila sina. Josif mu dade ime „Isus".

30 Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. 31 I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. 32 On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. 33 On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja."

4 Tako i Josif, pošto je poticao iz roda i loze Davidove, ode iz grada Nazareta u Galileji, u Judeju, u Vitlejem, grad Davidov, 5 da se upiše zajedno sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. 6 Dok su bili tamo, dođe vreme da se Marija porodi. 7 Rodivši svoga sina prvenca, povila ga je i položila u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici.

10 Anđeo ih oslovi: „Ne bojte se, jer, evo, javljam vam vest o velikoj radosti za sav narod. 11 Danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj! On je Hristos Gospod! 12 A ovo će biti znak za vas: naći ćete novorođenče povijeno u pelene kako leži u jaslama."

15 Kad su anđeli otišli od njih na nebo, pastiri rekoše jedan drugom: „Hajdemo u Vitlejem da vidimo o kakvom događaju nas je Gospod obavestio!"

16 Oni požure i nađu Mariju, Josifa i novorođenče gde leži u jaslama. 17 Kad su to videli, preneli su im što im je bilo rečeno za ovo dete. 18 Svi koji su to čuli, divili su se onome što su pastiri rekli.

37 Tada ga Pilat upita: „Šta, dakle? Jesi li car?"

„Ti kažeš da sam Car – odgovori mu Isus. Ja sam se rodio i došao na svet da bih svedočio za istinu. Svako ko je od istine, sluša moj glas."

9 Kada su čuli šta im je car rekao, odoše. A na putu, eto zvezde koju su videli na istoku. Ona je išla ispred njih sve dok se nije zaustavila nad mestom gde se nalazilo dete. 10 Kada su videli tamo zvezdu, obuzela ih je silna radost. 11 Ušli su, zatim, u kuću i videli dete i njegovu majku Mariju, te su pali ničice i poklonili mu se. Onda su izvadili svoje dragocenosti i prineli mu darove: zlato, tamjan i smirnu. 12 Nakon toga su u snu bili upozoreni da se ne vraćaju Irodu, pa su se drugim putem vratili u svoju zemlju.