1 Neka im se uzraduje pustinja,

zemlja sasušena.

Neka kliče pustara,

neka kao šafran procveta.

2 Neka bujno cvati cvat,

i neka još kliče od radosti i pevanja.

Njoj je dana slava livanska,

krasota karmilska i saronska.

Oni će gledati slavu Gospodnju,

krasotu Boga našega.

3 Ruke klonule ukrepite,

i kolena klecava učvrstite.

4 Recite preplašenim srcima:

„Budite jaki, ne bojte se!

Evo Boga vašega,

odmazda dolazi,

naplata Božija.

On sam hita da vas spase!"

5 Tada će se slepima otvoriti oči

i gluvima će se uši otvoriti;

6 tada će hromi kao jelen skakati,

i pevaće jezik u nemoga;

jer će voda izbijati u pustinji

i potoci u pustari,

7 tle spaljeno postaće rit,

a žedna zemlja vodoskoci;

u jazbinama za šakale

smestiće se zelenilo za trsku i rogoz.

8 Tamo će prolaziti drum i put,

i on će se zvati „Sveti put";

niko nečist njime proći neće

nego će biti za njih,

za one koji putem idu, a tu ludi neće zalutati.

9 Tamo lava više biti neće,

niti će tamo prolaziti zver,

niti će se naći,

nego će hodati otkupljeni.

10 Vratiće se izbavljeni Gospodnji,

doći će u Sion s veseljem

i s radošću večnom na čelima;

pratiće ih razdraganost i radost,

a pobeći će žalost i uzdasi.