1 Duh je Gospodnji nada mnom;

on me je pomazao,

da javim Radosnu vest poniznima.

Poslao me je da previjem u srcu slomljene,

da najavim slobodu zarobljenicima,

utamničenima da će im prestati sužanjstvo;

2 da od Gospoda najavim godinu pomilovanja,

i od Boga našega dan osvete;

da utešim sve ožalošćene,

3 da uspravim ožalošćene na Sionu,

da im dam nakit umesto pepela,

ulje za veselje umesto žalosti,

odeću za pohvalu umesto duha tužnoga;

i njih će zvati:

’Hrastovi pravdini,

Zasad Gospodnje slavnosti’.

4 I sagradiće drevne razvaline,

i podići mesta poharana,

i obnoviće gradove,

pustošene od kolena do kolena.

5 I tuđinci će stajati

i stada vaša napasati,

i sinovi stranaca biće ratari vaši

i vinogradari vaši.

6 A vi ćete se zvati: ’Sveštenici Gospodnji’.

Govoriće vam se: ’Služitelji Boga našega’.

Ješćete blago tuđinskih naroda

i zagospodarićete slavom njihovom.

7 Umesto vašeg dvostrukog nipodaštavanja i sramote,

odrediće im se da se vesele za vas,

koji ćete u njihovoj zemlji

naslediti dvostruko,

kojima će biti radost večna.

8 Jer ja, Gospod, volim pravo,

mrzim grabež uz žrtvu svespalnicu,

a daću im platu odistinsku,

i sklopiću s njima savez večni.

9 I znaće se među pucima potomstvo njihovo,

usred naroda naraštaji njihovi.

Svi koji ih vide shvatiće da su oni potomstvo

što ga je blagoslovio Gospod."

10 Ushićen sam vrlo u Gospodu,

kliče duša moja u Bogu mome,

jer me je odenuo haljinom spasenja,

ogrnuo me je plaštom pravednosti,

kao ženik kad na sebe venac stavi

i nevesta kad se nakitom ukrasi.

11 Jer kao što zemlja isteruje klice svoje,

i kao što seme u vrtu klija,

tako će Gospodar Gospod učiniti

da proklija pravda i pohvala pred svim pucima.