1 Čujte mene, ostrva!

Poslušajte me, narodi daleki!

Gospod me je pozvao čim sam se rodio,

moje ime je spomenuo od utrobe materine,

2 i načinio je usta moja kao oštar mač,

senom svoje ruke on me je zaklonio,

u glatku me strelu pretvorio,

u tobolcu svome on me je sakrio.

3 Rekao mi je: ’Izrailju, ti si moj sluga,

u kom ću postati ponosan.’

4 A ja sam rekao: ’Uzalud sam se mučio za opustošenost,

i isprazno upinjao snagu svoju.

Ipak, pravda je moja kod Gospoda,

i učinak moj kod Boga mojega.’

5 I sad govori Gospod

koji me je pre rođenja slugom svojim načinio,

da mu Jakova povratim

i da mu se Izrailj sabere.

I proslaviću se u očima Gospodnjim,

i Bog moj će biti snaga moja.

6 I reče:

’Nevažno je da mi budeš sluga,

da podignem pleme Jakovljevo,

i da vratiš ostatke Izrailjeve,

nego ću te odrediti da budeš svetlost pucima,

da budeš spasenje moje do kraja zemlje.’"

7 Govori Gospod,

Otkupitelj Izrailjev, Svetitelj njegov,

onom kome preziru dušu,

na koga se gadi puk, sluzi nasilnicima:

„Videće carevi i ustaće glavari,

i klanjaće ti se

zbog Gospoda koji je veran,

Svetitelja Izrailjeva koji te je izabrao."

8 Govori Gospod:

„U vreme povoljno sam te uslišio,

i u dan spasenja sam ti pomogao,

i sazdao sam te i postavio te

za savez s narodom,

za podizanje zemlje,

za ubaštinjenje razorenih baština,

9 za reč utamničenima: ’Izađite!’,

i onima koji su u tami: ’Pokažite se!’

Na putevima će se napasati,

i po svim visoravnima biće paša njihova.

10 Neće biti ni gladni ni žedni,

i neće ih mučiti ni suša ni sunce,

jer će ih voditi onaj koji im se smilovao,

i dovešće ih na izvore vodene.

11 I pretvoriće sve gore moje u put,

i uzdići će moje drumove.

12 Evo, neki dolaze iz daleka,

i, gle, neki sa severa i sa zapada,

a neki iz zemlje Sinim."

13 Kličite, nebesa,

i veseli se, zemljo!

Podvikujte, planine, razdragano!

Zato što Gospod teši narod svoj,

i smilovaće se na nevoljnike svoje.

14 A Sion reče: „Napustio me Gospod"

i „Gospodar me je zaboravio."

15 „Može li žena zaboraviti svoje odojče,

da se ne smiluje na sina utrobe svoje?

Ako bi neka i zaboravila,

ja pak tebe zaboraviti neću.

16 Evo, na oba dlana sam te urezao,

zidovi tvoji preda mnom su svagda.

17 Graditelji tvoji žure,

rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze.

18 Osvrni se i pogledaj oko sebe,

svi se oni sabiraju, k tebi dolaze.

Života mi moga – govori Gospod –

svima ćeš se njima kao haljinom odenuti,

i kao nevesta njima ukrasiti.

19 Ruševine svoje i razvaline svoje,

i zemlju poharanu svoju

sad podešavaš za stanovanje,

i zato će se udaljiti koji te zatiru.

20 Ponovo će ti govoriti na uši

sinovi kojih si bila lišena:

’Tesno mi je mesto;

pomeri se i nastaniću se.’

21 I govorićeš u srcu svome:

’Ko mi je ovo rodio?

A ja sam bila bez dece i ploda,

prognana i odbačena,

a ove, ko je odgajio?

Eto, ja sam ostala sama;

ovi, otkuda su oni?’"

22 Govori Gospodar Gospod:

„Evo, rukom svojom mašem pucima

i zastavu svoju podižem narodima.

Pa ću vratiti sinove tvoje na grudi,

i doneću ćerke na plećima.

23 I carevi će o tebi brinuti,

i kneginje njihove biće tvoje dojkinje.

Klanjaće ti se do zemlje

i prašinu s nogu tvojih lizaće.

I znaćeš da sam ja Gospod.

Neće se postideti koji se uzdaju u mene."

24 Može li se junaku plen zapleniti,

ili da zarobljenik pobegne od užasnika?

25 Ipak, govori Gospod:

„Junaku će biti zaplenjen zarobljenik

i plen će pobeći od užasnika,

a sa onima koji se s tobom spore

sporiću se ja, i tvoje sinove izbaviću ja.

26 A tlačitelje tvoje nateraću da jedu meso svoje,

i kao mladim vinom opijaće se krvlju svojom.

I znaće telo svako

da sam ja, Gospod, Spasitelj tvoj,

i da je Silni Jakovljev Otkupitelj tvoj."