1 U dan onaj

pohodiće Gospod mačem svojim,

ljutim i velikim i jakim

levijatana, zmiju vijugavu,

i zaklaće neman morsku.

2 U dan onaj

„Vinograde vinorodni – odgovoriće mu.

3 Ja, Gospod, bdim nad njim,

zalivam ga neprestano;

da ga neko ne ošteti,

danju i noću stražarim nad njim.

4 Nema jarosti u meni.

Trnovitim bodljama, ko će me napasti?

Nastupiću protiv njega;

spaliću ga svega.

5 Ili: neka se pouzda u moje utočište:

mir sa mnom neka sklopi,

sa mnom mir neka sklopi!"

6 Ide vreme, Jakov će se ukoreniti,

Izrailj će se razgranati i procvetati,

i oni će plodovima lice sveta prekriti.

7 Da li je on udario

onog što je njega udario?

Da li je on klao

onog što je njega klao?

8 Isterao si ga, izgnao si ga –

ti si njega karao.

On će ga oduvati dahom svojim olujnim

u dan vetra istočnoga.

9 Tako će se otkupiti krivica Jakovljeva,

a sve ovo je zato što je njemu oprošten greh:

on će učiniti da svi kameni žrtvenici

budu kao zdrobljeni krečnjak,

da se više ne podižu

Aštartini stupovi i stubovi u čast sunca.

10 Jer će grad utvrđeni ostati sam,

napušten i zaboravljen kao pustinja.

Onde telad pase,

onde leži

i brsti mu grane.

11 Kad mu se kruna osuši, onda se lome;

žene dolaze i one ih spaljuju,

jer je to narod nerazuman.

Zato im se neće smilovati njegov Sazdatelj,

i neće mu biti naklonjen njegov Graditelj.

12 U dan onaj ovršiće Gospod klasje od toka Eufrata do Egipatskog potoka, i vi ćete se skupiti, jedan po jedan, potomci Izrailjevi. 13 U dan onaj velika će zatrubiti truba i doći će raseljeni po zemlji asirskoj, i izgnani u zemlju egipatsku, i klanjaće se Gospodu na svetoj gori, u Jerusalimu.