1 Teško onima koji silaze u Egipat po pomoć,

i nadu u konje polažu,

i u kola se uzdaju mnoga,

i u konjanike vrlo jake,

a ne gledaju s pouzdanjem u Svetitelja Izrailjeva,

a ne traže Gospoda.

2 Ipak, on je mudar i navaliće zlo,

i neće preinačiti što je rekao,

te će ustati protiv doma zlikovačkog

i protiv pomoći od prestupnika.

3 Egipćanin je čovek, on nije Bog;

konji njegovi su meso, oni nisu duh.

Kada Gospod ispruži ruku svoju,

posrnuće onaj koji pomaže

i pašće onaj kome on pomaže

– svi zajedno će propasti.

4 Evo, Gospod mi je ovako rekao:

„Kao što lav ili lavić

nad plenom svojim reži,

i onda kad na njega poviče pastira mnoštvo,

on se ne plaši od glasova njihovih,

niti on strepi od graje njihove –

tako će Gospod nad vojskama

sići da se bori

za goru Sion, za uzvišenje njeno.

5 Kako ptica krilima,

tako će Gospod nad vojskama Jerusalim zaklanjati,

zaklon biti, izbaviti,

poštedeti i spasti."

6 Vratite se onome protiv koga ste se duboko pobunili, sinovi Izrailjevi. 7 Ta, u onaj dan će svako prezreti idole svoje srebrne i zlatne, likove svoje rezane, što ih sebi ruke vaše na greh načiniše.

8 „Asirac će pasti od mača što nije od ljudi,

prožderaće ga mač što nije od čoveka.

On će od mača bežati,

a mladići njegovi će biti pod nasiljem.

9 Užasnut, ostaviće svoju tvrđavu;

njegovi glavari će se prestraviti pod zastavom –

tako je rekao Gospod,

njegova je vatra na Sionu,

i njegova je peć u Jerusalimu."