1 Govori Gospod:

„Nebesa su presto moj,

a zemlja postolje za noge moje.

Kakvu kuću ćete mi sagraditi?

I gde je mesto moga počivanja?

2 Pa sve je to ruka moja načinila

i sve je to postalo

– govori Gospod.

A na koga ću pogledati?

Na iscrpljenoga i na duhovno slomljenoga,

i onoga koji drhti pred mojom reči.

3 Taj što kolje vola,

ko čoveka da ubija,

i ko žrtvuje ovcu,

kao da se psom skrnavi;

taj što donosi prinos,

ko da krv svinjsku prinosi,

ko kadi tamjanom,

taj idola blagosilja.

To su oni izabrali za svoje puteve

i gadosti njihove po volji su duši njihovoj.

4 Ja ću takođe izabrati da im dodijavam:

dovešću na njih to od čega zaziru.

Zato što sam zvao, a odgovora nije bilo;

govorio sam, a slušali nisu;

nego su činili što ja zlom smatram,

i birali ono što mi nije ugodno."

5 Poslušajte reč Gospodnju,

vi, koji drhtite od njegove reči:

„Govore vaša braća, mrzitelji vaši,

koji vas gone zbog imena mojega:

’Neka se proslavi Gospod,

te da vidimo vašu radost.’

I oni će postiđeni biti.

6 Glas graje iz grada,

glas iz hrama –

glas je Gospoda koji namiruje

naknadu neprijateljima svojim.

7 Pre nego što ju je zabolelo,

ona je rodila;

pre nego što je bol na nju došao,

ona je na svet muškarca donela.

8 Ko je tako nešto čuo?

Ko je ovako nešto video?

Može li zemlja u jednom danu

da rodi čitavi puk?

Da bol odjedanput žacne,

pa da Sion sinove svoje rodi?

9 ’Zar ja, koji otvaram matericu,

pa da ne rađam? – govori Gospod.

Zar ja, koji dajem da se rađa,

pa da budem jalov? – govori Bog tvoj.’

10 Radujte se zbog Jerusalima,

i kličite u njemu, svi koji ga volite.

Veselite se s njim, veselite se

svi koji ste tugovali nad njim;

11 da budete nadojeni i nasićeni

na dojkama utehe njegove,

da se nasišete i nasladite

iz obilja slave njegove."

12 Jer govori Gospod:

„Evo, ja ću ga dosegnuti mirom koji je kao reka,

i slavom naroda koja je kao potok nabujali.

I njegovu odojčad će u naručju nositi

i na kolenima milovati.

13 Kao čoveka koga majka njegova teši,

tako ću i ja vas tešiti,

i bićete utešeni u Jerusalimu."

14 I videćete i veseliće se srce vaše,

i kao trava procvetaće kosti vaše,

i poznaće se ruka Gospodnja

na slugama njegovim, i posledice njihove

na neprijateljima njegovim.

15 Jer, gle, Gospod u ognju dolazi,

kao oluja su bojna kola njegova,

vratiće u gnevnoj razjarenosti svojoj

i karanju njegovom, u ognju raspaljenom.

16 Jer će Gospod suditi ognjem

i mačem svojim svakom ljudskom biću,

te će mnogi od Gospoda poginuti.

17 „Posvećuju i pročišćavaju sami sebe u vrtovima iza ’one jedne u sredini’; jedu svinjetinu i gadosti i miševe: zajedno će skončati – govori Gospod.

18 A ja znam dela njihova i namere njihove.

Dolazi vreme da se saberu svi puci i svi jezici, pa će doći i slavu moju gledati.

19 I njima ću postaviti znak, te od onih koji su se izmakli, od njih ću poslati pucima: u Tarsis, Ful i Lud – poznatim strelcima – u Tuval i Grčku, na ostrva daleka gde se nije čulo što se o meni čuje, i gde se slava moja nije videla. I oni će pucima slavu moju objavljivati. 20 I oni će dovesti svu braću vašu iz svih tuđinskih naroda, prinos za Gospoda: na konjima i na kolima i u nosiljkama i na mazgama i na jednogrbim kamilama na svetu goru moju, Jerusalim – govori Gospod – kao što sinovi Izrailjevi prinose prinos u čistoj posudi u Domu Gospodnjem. 21 Pa ću i od njih uzeti za sveštenike, za Levite – govori Gospod.

22 Jer kao što će preda mnom stajati nebesa nova i zemlja nova, što ću ja načiniti – govori Gospod – tako će stajati potomstvo vaše i ime vaše. 23 I od mladog meseca do mladog meseca, i od subote do subote, dolaziće svako biće na poklonjenje pred licem mojim – govori Gospod; 24 i izlaziće i gledaće leševe ljudi koji su se od mene odmetnuli, jer crv njihov ne umire i oganj se njihov ne gasi; i biće za prezir svakom stvorenju."