1 Gospode, ti si Bog moj,

uzvisujem te, slavim tvoje ime,

zato što si ostvario divotu,

od davnina smišljenu vernost vernu,

2 jer si grad pretvorio u hrpu,

naselje utvrđeno u ruševinu;

tvrđava tuđinaca više nije grad –

doveka se obnoviti neće.

3 Tebe zato narod snažni slavi,

od tebe se boji grad svirepih plemena,

4 a ti si utočište sirotom,

utočište ubogom u nevolji njegovoj;

ti si sklonište od nepogode,

zaklon od žege,

jer ćud je svirepih

kao nepogoda sa strane;

5 kao žega nad sušnim tlom,

ti gušiš graju odvratnih,

kao žegu senkom oblaka

svirepima se prekinulo pevanje.

6 A Gospod nad vojskama spremiće na ovoj gori

gozbu od sala za sve narode,

gozbu od sala, gozbu od vina,

od vina odležalog, od moždine masne,

od prečišćenog vina odležalog.

7 I na ovoj gori on će zderati

zastor što sve narode zastire

i koprenu što sve puke obavija.

8 On će smrt pobedonosno zderati,

i Gospodar Gospod će suzu otrti

sa lica svakoga,

i sramotu će skinuti

sa svog naroda po svoj zemlji –

zato što je Gospod rekao.

9 I govoriće se u dan onaj:

„Gle, ovo je Bog naš.

Njega smo očekivali i on nas je spasao.

Ovo je Gospod kog smo očekivali;

kličimo i radujmo se, jer on spasava."

10 Jer ruka Gospodnja počiva na gori ovoj,

i Moav će biti izgažen pod njim

kao što se slama u đubrištu gazi.

11 I širiće ruke svoje posred njega

kao što širi plivač kada pliva.

I poniziće njegov ponos

veštinom ruku njegovih.

12 I oboriće na visokoj tvrđavi tvoje zidove,

i oboriće ih na zemlju,

poniziće ih, baciće ih u prašinu.