1 Zapevaću miljeniku svome,

pesmu ljubavnika svojega o vinogradu njegovom.

Moj miljenik je vinograd imao

na brdašcu rodnome.

2 On ga okopa i od kamenja očisti,

te lozu plemenitu u njemu posadi.

Posred njega on kulu podiže

i u njemu muljaru sagradi.

Čekao je da mu rodi grožđe,

a on njemu izrodi vinjage.

3 „Sad, stanovnici jerusalimski, i vi, ljudi Judejci,

vi budite sudije na sudu između mene i mog vinograda.

4 Šta još mogoh učiniti za vinograd moj,

a da mu nisam učinio?

Zašto? Ja se nadah da će roditi grožđe,

a on je izrodio vinjage?

5 I sad da vam kažem

šta ću da učinim vinogradu svome:

plot ću njegov ukloniti,

neka ga pustoše;

zid ću njegov razvaliti,

neka ga izgaze;

6 u pustoš ću ga pretvoriti,

niti će biti orezan, niti će biti okopan;

neka sav zaraste u bodlje i u trnje;

i oblacima ću zabraniti

da nad njim kišu puste."

7 Naime, vinograd Gospoda nad vojskama

dom je Izrailjev;

i ljudi Judejci

zasad su njegov premili.

Nadao se on pravu, a eto krvoprolića;

nadao se pravednosti, a eto vapaja.

8 Teško onima

koji primiču kuću uz kuću, polje uz polje,

sastavljaju dok sve mesto ne zauzmu,

te da jedini sred zemlje ostanu.

9 Ušima svojim slušam Gospoda nad vojskama:

„Baš će kuće mnoge opusteti,

velike i lepe bez žitelja ostati.

10 Jer vinograd od deset vata* samo će bačvicu dati,

i zasejana mera daće deseti deo."

11 Teško onima koji rano rane

da se opijaju pićem žestokim,

nastavljaju do rasvitka

zato što ih vino raspaljuje.

12 Harfe i lire,

bubnjevi i frule i vino na gozbama su njihovim;

a za delo Gospodnje ne mare,

i rad ruku njegovih ne gledaju.

13 Zato što znanja nema,

narod moj će u ropstvo odveden biti;

i slavni njegovi će od gladi umirati,

i mnoštvo će njegovo od žeđi goreti.

14 Zato je Svet mrtvih*, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih. ždrelo svoje razvalio,

i neizmerne ralje razjapio

da se u njih strmoglave slava njegova i mnoštvo njegovo

uz buku njegovu i viku njegovu.

15 I čovek će se savijati,

i muževan će ponižen biti,

i silnici će pogled oboriti.

16 Gospod nad vojskama sudom će se uzvisiti,

i Bog sveti svetost će pravdom dokazati.

17 Jaganjci će kao na pašnjacima pasti,

i jarci će po bogataškim ruševinama brstiti.

18 Teško onima koji na sebe

krivicu navlače užima varalačkim

i opakost konopcima kolskim –

19 onima koji govore: „Neka požuri,

neka pohita sa onim što čini,

pa da vidimo.

Neka se približi i neka dođe Svetitelj Izrailjev

sa onim što je naumio,

pa da znamo!"

20 Teško onima koji zlo dobrim nazivaju,

a dobro zlim;

tamu kao svetlost predstavljaju,

a svetlost kao tamu;

gorko kao slatko predstavljaju,

a slatko kao gorko!

21 Teško onima koji u svojim očima su mudri

i sami pred sobom pametni!

22 Teško onima koji su u vinu silni,

i u mešanju žestokih pića hrabri;

23 koji za mito krivca opravdavaju,

i pravedničku pravednost potiskuju.

24 Zato, kao što plameni jezici strnjiku proždiru,

i kao što vatra seno proguta,

tako će koren njihov istrunuti,

kao prah će se pupoljak njihov razleteti;

zato što odbaciše Zakon Gospoda nad vojskama

i prezreše reč Svetitelja Izrailjeva.

25 Zato se raspalio gnev Gospodnji protiv njegovog naroda,

te on na njega podiže ruku svoju i tako ga udari

da se potresoše planine;

pa telesa njihova leže kao smeće posred ulica.

Ipak, gnev se njegov još ne smiruje,

još je ispružena ruka njegova.

26 On podiže ratnu zastavu narodima izdaleka;

i on im zazviždi do kraja zemlje;

i gle, brzom hitrinom oni dolaze.

27 Među njima nema ni umorna, ni sustala,

ni dremljiva, ni pospana;

ni da im se pojas oko struka raspasuje,

ni da im se remen na sandali dreši.

28 Njihove su strele dobro zašiljene;

njihovi su lukovi svi zapeti;

njihovih konja kopita su kao kremen;

njihovi su točkovi kao vihor.

29 Njihova je rika kao u lava,

oni riču kao mlada zver,

i reže, i plene, i odnose,

i niko ih ne sprečava.

30 I režaće na njega u dan onaj

kao more kada reži.

Pogleda li neko na zemlju,

gle, tama je i teskoba,

i svetlost zamračena oblacima njenim.