1 Pade Vil! Sruši se Navav!

Stavljaju svoje rukotvorine na životinje i na stoku.

Nose ih kao bremena,

teret što zamara.

2 Ruše se i padaju zajedno.

Ne mogu izbaviti nosioce.

I duše svoje u ropstvo odvode.

3 „Slušajte me, dome Jakovljev,

i svi ostaci doma Izrailjeva!

Ja sam vas nosio od rođenja;

Ja sam vas podizao od utrobe.

4 I kad ostarite, ja ostajem isti;

i kad osedite, ja ću biti potpora.

Ja sam činio i ja ću podizati,

i ja ću podupirati i dopremati.

5 S kim biste me uporedili,

i sličnim i izglednim učinili i poredili?

6 Vade zlato iz torbe,

i srebro mere na vagi,

u najam uzimaju livca

da im od toga načini boga,

da padaju ničice,

čelom i telom da se prostiru.

7 Podižu ga na rame, podupiru ga,

spuštaju ga dole i stoji,

iz mesta svojega i ne pomera se,

niti viče na njih i ne odgovara;

ne spasava nikoga iz nevolje njegove.

8 Setite se toga i budite ljudi;

odmetnici, uzmite to k srcu.

9 Setite se početaka iz drevnosti.

Ta, ja sam Bog i nema drugoga,

Bog jesam i niko nije kao ja.

10 Na početku posledice najavljujem,

i unapred što se nije zbilo.

Kažem: ’Odluka će se moja izvršiti,

i učiniću sve što hoću.’

11 Pozvaću sa istoka grabljivicu,

iz daleke zemlje čoveka po odluci svojoj.

Što rekoh, to ću i dovesti.

Što iskazah, to ću učiniti.

12 Slušajte me, srcem uporni,

od pravednosti udaljeni.

13 Pravednost svoju primičem,

nije se udaljila;

i spasenje moje okasniti neće.

I na Sion ću spasenje staviti,

Izrailju proslavljenje svoje."