1 Govori Gospod:

„Gde je potvrda o razvodu za vašu mater

kojom sam je otpustio?

Ili: ko je poverilac

kome sam vas prodao?

Gle, zbog krivica vaših vi ste prodani.

Zbog neverstva svoga vaša mati je otpuštena.

2 Zašto, kad sam bio došao,

nikog nije bilo?

Kad sam bio zvao,

odazvao se niko nije?

Zar je tako kratko skraćena ruka moja,

te ne može izbaviti?

Ili: zar snage u meni nema,

te ne mogu osloboditi?

Gle, pretnjom svojom isušujem more,

pretvaram reke u pustinju.

Raspadaju se ribe njihove

kad vode nema, i umru od žeđi.

3 Nebesa oblačim u crninu,

i kostret im kao prekrivači."

4 Gospodar Gospod dade mi jezik učen

da znam okrepiti umornoga.

Rečju me budi; iz jutra u jutro budi me na uho

da ga slušam kao učeni.

5 Gospodar Gospod otvorio mi je uho,

a ja nisam okretao pleća,

niti sam ustuknuo.

6 Leđa sam svoja podmetao onima koji me tuku,

a obraze svoje onima koji mi bradu čupaju,

lice svoje zaklanjao nisam

od uvreda i od pljuvanja.

7 A Gospodar Gospod meni pomoć daje

da se ne postidim,

zato sam svoj obraz u kremen pretvorio

i znam da se posramiti neću.

8 Blizu je onaj koji me pravda.

Ko će sa mnom da se parniči?

Stanimo zajedno.

Ko će protiv mene?

Nek mi priđe bliže.

9 Gle, Gospodar Gospod meni pomaže.

Ko je taj koji će me okriviti?

Eto, svi oni će se istrošiti kao haljina,

moljac će ih pojesti.

10 Ko se među vama boji Gospoda

i sluša glas njegovog sluge,

koji je išao po tamninama,

a nije imao videla;

uzdao se u ime Gospodnje,

oslanjao na Boga svojega.

11 Eno, svi vi koji palite vatru

opasujući se iskrama,

odoste u plamen svoje vatre

i u iskre vašeg sagorevanja;

od ruke moje to će vam biti:

ležaćete u mukama.