1 Proroštvo protiv Moava:

„Obnoć je opustošen Ar;

srušen je Moav!

Obnoć je opustošen Kir;

srušen je Moav!

2 U hram i Devon ona se uspinje

na uzvišicu da plače;

nad Navavom i nad Medevom

nariče narod moavski;

a sve su glave ogolele

i sve brade obrijane;

3 po ulicama su vrećama zaogrnuti,

na njihovim krovovima i po trgovima

svi oni nariču

i plačući silaze.

4 Esevon i Elealija jauču,

glas njihov se čuje do Jase.

Zato drhću ratnici moavski,

u grču je duša njihova.

5 Zato jeca srce moje zbog Moavaca,

begunci njihovi beže

do Soara, Eglat-Selisije,

plačući se penju na Luit;

putem oronajimskim

razleže se jauk nad ruševinama.

6 Jer su se isušile vode nimrimske,

trava je usahla,

bilje propalo,

zelenila više nema.

7 Zato ko je nešto uštedeo i skladišta njihova,

taj će to nositi na Potok vrba.

8 Jer jauk se razleže do granice s Moavom,

naricanje mu je do Eglajima,

naricanje mu je do Vir-Elima.

9 Ta, pune su krvi vode dimonske,

a ja ću još dodati Dimonu

jednog lava na moavske begunce

i na preostale u zemlji."