1 Evo Sluge moga, kome sam potpora,

izabranika moga, miljenika duše moje.

Na njega sam Duha svoga izlio

da donosi pravdu narodima.

2 On ne viče, niti buku pravi,

na ulici glasa svog ne diže.

3 On ne lomi trsku napuknutu,

niti gasi fitilj koji tinja,

nego on donosi pravo istinito.

4 On ne tinja, niti slomljen biva

dok na zemlji pravo ne uspostavi,

a ostrva su žedna njegovog Zakona."

5 Govori Bog Gospod,

koji je stvorio i razastro nebesa,

koji je raširio zemlju i rastinje njeno,

koji daje disanje narodima po njoj,

i duh bićima koja hodaju po njoj:

6 „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao,

i za ruku te uhvatio;

i tebe čuvao i tebe postavio

za savez narodu,

za svetlost plemenima,

7 da otvoriš oči slepima,

da izvedeš iz zatvora sužnje,

iz tamnice one što u tami žive.

8 Ja sam Gospod, to je ime moje,

i slave svoje drugom dati neću,

niti časti svoje kipovima.

9 Što je od iskona, gle, to dolazi;

i novosti ja već najavih,

pre nego se zbudu

činim da čujete."

10 Pevajte Gospodu pesmu novu,

slavu njegovu od kraja zemljinog,

koji morem silazite i što je po njemu,

ostrva i svi stanovnici njini.

11 Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni,

neka odjekuju naselja kedarska,

neka podvikuju stanovnici Sele,

neka kliču s gorskih vrhova,

12 Neka slavu svoju daju Gospodu,

i hvalu mu najavljuju po ostrvima.

13 Kao junak Gospod stupa,

kao ratnik on se razjario,

On klikće i uz to viče,

na neprijatelje se svoje ustremio.

14 „Od davnina sam ćutao,

gluv se pravio, uzdržavao,

sad vičem kao porodilja,

dahćem i izdišem ujedno.

15 Sasušiću gore i bregove,

i sparušiti sve biljke po njima,

i pretvoriti reke u vrtače,

i močvare ja ću isušiti.

16 Slepe ljude vodiću putem što ga ne poznaju,

uputiću ih na staze što ih ne poznaju.

Pred njima ću tamu u svetlost pretvoriti,

a džombe u zaravan.

Te ću stvari učiniti

i neću oklevati.

17 U velikom stidu će uzmaći

koji se u rezane kipove uzdaju,

koji livenim likovima govore:

’Vi ste bogovi naši.’

18 Čujte, gluvi!

I progledajte, slepi, da vidite!

19 Ko je slep, ako ne moj sluga?

Ko je gluv, ako ne moj glasnik koga šaljem?

Ko je slep kao namireni

i slep kao sluga Gospodnji?

20 Mnogo si video, ali nisi mario;

uši otvorene ali niko ne sluša."

21 Gospodu se svidelo

zbog pravednosti njegove

da uzveliča Zakon i počast mu da.

22 A narod je ovaj opljačkan i oplenjen,

u pećine svi su oni zatvoreni,

u zatvore sklonjeni.

Plene ih,

a niko da ih izbavi;

otimaju im,

a niko da kaže: „Vrati!"

23 Ko od vas mari za to?

Ko se nagao i sluša unapred?

24 Ko je pljačkašu izručio Jakova

i otimačima Izrailja?

Nije li to Gospod,

protiv kog smo grešili,

čije puteve nisu hteli da slede,

i čiji Zakon nisu slušali?

25 Zato je on na njega izlio

jarost gneva svojega i nasilja ratna;

plamen ga je odasvud okružio,

ali on ni to nije shvatio;

i spalio ga je,

ali on ni to nije ozbiljno uzeo.