1 Evo, po pravdi caruje car,

pravedno vladaju vladari.

2 I svaki je kao zavetrina,

te zaklanja od oluje,

i on je kao potoci vodeni u sušnoj zemlji,

kao hladovina iza velike stene u žednoj pustinji.

3 I oči onih koji vide neće više biti zamućene,

i uši onih koji čuju slušaće pažljivo,

4 i srce brzopletih shvatiće znanje,

i mucavci će požuriti da govore razgovetno.

5 Pokvarenjaka više neće zvati plemićem,

varalicu više neće smatrati uglednim.

6 Naime, bezumnik govori bezumno,

i srce njegovo smišlja bezakonje,

da počini zlodela,

da o Gospodu oholo govori,

da gladnoga ostavi prazna želuca,

da žednome uskrati piće.

7 I varalica je naoružan zlobom;

on spletke smišlja

da upropasti ponizne rečima lažljivim,

i siromaha kad traži pravo.

8 A plemić smišlja plemenitosti,

i on plemenitosti ostvaruje.

9 Ustajte, žene lakomislene,

počujte glas moj;

ćerke lakoverne,

poslušajte besedu moju.

10 Kroz godinu i nešto dana

drhtaćete, lakoverne,

jer propada berba,

ne dolazi žetva.

11 Strepite, lakomislene!

Drhćite, lakoverne!

Svucite se i razgolitite se,

i opašite se po bedrima.

12 Udarajte se u grudi i naričite za poljima ljupkim,

za vinogradima rodnim.

13 Nad tlom naroda moga

trnje bodljikavo će rasti,

kao i nad svim domovima veselim,

naseljem razdraganim.

14 Jer dvor je napušten, grad bučni zapušten.

Umesto nasipa i kule biće pećina doveka,

uživanje za divlje magarce,

pašnjak za stada.

15 Dok se na nas ne izlije Duh s visina,

te pretvori pustinju u voćnjak,

a voćnjak će se računati kao šuma.

16 Tad će u pustinji stanovati pravo,

a u voćnjaku boraviti pravednost.

17 Iz pravednosti će se mir roditi,

a pravednosti će na službi biti

pouzdanje i spokojstvo doveka.

18 Moj će narod tada boraviti u zgradama mirnim,

i u stanovima bezbednim,

i u počivalištima pouzdanim,

19 iako će šuma biti oborena

i grad nisko spušten.

20 Blago vama,

sejete pored svih voda,

puštate volove i magarce.