1 Viči koliko te grlo nosi!

Nemoj se ustezati.

Slično rogu glas svoj podigni,

i narodu mom zločine njegove objavi,

i domu Jakovljevom grehe njegove.

2 A mene dan za danom traže

i poznavanju puteva mojih žude,

kao puk što deluje po pravdi

i presude Boga svoga ne zanemaruje.

Ištu od mene pravednost na sudu,

za blizinom Božijom žude.

3 ’Zašto smo postili,

kad ti ne vidiš?

Zašto smo mučili dušu svoju,

a ti ne znaš?’

Gle, u dan posta vašega vi zgrćete kako vam se hoće,

a sve vaše radnike tlačite.

4 Gle, vi postite da biste se prepirali i nametali,

da biste zlehudoga pesnicom udarali.

Nemojte kao danas postiti,

onda će se na visinama čuti glas vaš.

5 Zar je takav post što sam ga izabrao,

dan kad muči čovek dušu svoju,

da se glavom svojom savija ničice kao rogoz,

i kostret i pepeo prospe pod sebe?

Zar ćeš to postom zvati

i danom što je Gospodu po volji?

6 Nije li ovo post što sam ga izabrao:

odrešiti veze nad zlehudim,

razvezati u jaram svezane,

dati slobodu potrvenima,

i svaki jaram da bude izlomljen?

7 Nije li da udeliš hleb svoj gladnome,

da u dom dovedeš beskućnika,

kad vidiš gola da ga odeneš,

i od rodbine svoje da se ne kriješ?

8 Tada će kao zora sijati svetlost tvoja

i zdravlje će tvoje brzo bujati,

i pravda će tvoja ispred tebe ići,

a slava Gospodnja će te pratiti.

9 Kad povičeš, Gospod će odgovoriti;

zavapićeš, a on će reći: ’Evo me!’

Ako iz svoje sredine ukloniš jaram,

prst preteći i besedu prestupničku,

10 i zbog gladnog se uzbudi tvoja duša,

i nasitiš dušu namučenu;

tada će se svetlost tvoja podići u tami,

i tamnina tvoja biće kao podne.

11 I Gospod će te voditi bez prestanka,

i po suhim tlima nasitiće ti dušu,

i kosti će tvoje gipkijima učiniti;

i bićeš kao vrt zalivan

i kao studenac čije vode usahnuti neće.

12 I vekovne razvaline sagradiće za sebe,

utemeljene od kolena do kolena,

a tebe će zvati ’Onaj koji pukotine zaziđuje’,

’Obnovitelj drumova prema naseljima.’

13 Ako odvratiš svoju nogu od subote,

da u sveti dan moj ne radiš što se tebi sviđa,

i da subotu nazoveš milinom,

svetinju Gospodnju proslavljenom,

a slavu njegovu odvojenom od poslova,

da na svojim putevima

ne obavljaš što ti se prohte,

i da ne govoriš nepromišljene reči;

14 tada će ti omiliti ono što je Gospodnje,

projahaćeš sa mnom po uzvišicama na zemlji,

pa ću te hraniti onim što si nasledio

od Jakova, pretka tvojega –

jer su to kazala usta Gospodnja."