1 Sada govori Gospod,

koji te je stvorio, Jakove,

koji te je načinio, Izrailju:

„Ne boj se, jer ja sam te otkupio,

po imenu te pozvao: ti si moj.

2 Kad preko vode prelaziš,

ja sam s tobom;

preko reka,

neće te preplaviti.

Prođeš li kroz vatru,

nećeš izgoreti,

i plamen te opaliti neće,

3 jer ja sam Gospod, Bog tvoj,

Izrailjev Svetitelj, tvoj Spasitelj.

Da tebe otkupim, dajem Egipat;

umesto tebe dajem Kuš i Sevu.

4 Jer ti si dragocen u mojim očima,

cenjen si i ja te volim.

Zato i dajem čoveka umesto tebe,

i narode trampim za život tvoj.

5 Ne boj se, jer ja sam s tobom.

Sa istoka ću potomstvo tvoje dovesti,

i sa zapada ću te sakupiti.

6 Reći ću severu: ’Daj mi!’

i jugu: ’Ne zadržavaj ga!’

Sinove moje dovedi izdaleka,

i ćerke moje s kraja zemlje,

7 svakog ko se imenom mojim zove,

i koga sam na slavu svoju stvorio,

zamislio ga, pa ga načinio.

8 Izvedi narod slep, premda ima oči,

i gluv, premda ima uši.

9 Neka se zajedno saberu sva plemena,

i neka se sakupe narodi.

Je li ko od njih ovo najavio,

i od davnina nam predskazao?

Nek dovedu svoje svedoke i opravdaju se.

Neka se čuje, pa nek kažu: ’Istina je!’

10 Vi ste svedoci moji – govori Gospod –

i sluge moje koje sam izabrao,

da biste znali i meni verovali,

i shvatili da sam to ja.

Pre mene nijedan bog sazdan ne bi,

a neće ni posle mene biti.

11 Ja, ja sam Gospod,

osim mene spasitelja nema.

12 Ja sam najavio i spasao i predskazao,

i među vama tuđinaca nema!

A vi ste svedoci moji – govori Gospod –

i ja sam Bog.

13 Od večnosti ja to jesam,

i niko iz moje ruke izbaviti neće.

Učiniću, a ko će izmeniti?"

14 Govori Gospod,

vaš Otkupitelj, Izrailjev Svetitelj:

„Vas radi poslao sam prema Vavilonu,

i oboriću begunce, sve njih;

a Haldejci će klicati u lađama.

15 Ja sam Gospod, vaš Svetitelj,

Izrailjev stvoritelj, vaš car!"

16 Govori Gospod,

koji načini put po moru,

i po vodama silnim prolaz,

17 koji je izveo bojna kola i konje,

vojsku i junake zajedno,

i oni padoše da više ne ustanu,

zgasnuše, kao fitilj utrnuše:

18 „Ne spominjite ono što je davnašnje,

ne mislite na ono što je zastarelo.

19 Evo, činim nešto novo;

već nastaje, zar ne opažate?

Da, napraviću put u pustinji,

i reke u pustoši.

20 Slaviće me zveri poljske,

šakali i nojevi mladi,

jer sam dao vodu u pustinji,

reke u pustari,

da napojim svoj narod,

izabranika svojega.

21 Ovaj narod što sam ga sebi sazdao,

kazivaće meni pohvalu.

22 Ali ti mene nisi prizivao, Jakove;

dosadio sam ti, Izrailju!

23 Nisi mi prinosio ovcu na svespalnicu,

nisi me proslavljao prinoseći žrtve;

a ja te nisam terao da prinosiš prinose,

niti sam ti dosađivao da mi kadiš;

24 nisi mi za novac kupovao mirisni štapić;

nisi me sitio salom svojih žrtava;

nego si me opterećivao svojim gresima,

dosađivao si mi svojom krivicom.

25 A ja, ja sam taj,

sebe radi brišem tvoje prestupe,

i ne spominjem tvoje grehe.

26 Podseti me,

sporićemo se zajedno,

saberi se da se opravdaš.

27 Prvo je sagrešio otac tvoj,

a od mene su se odmetnuli posrednici tvoji.

28 I ja ću oskrnaviti glavare Svetilišta,

te Jakova izručiti prokletstvu,

a Izrailja poruzi.