1 Teško zemlji razmahnutih krila,

s one strane kušanskih reka,

2 koja morem šalje glasnike,

i vodom u čamcima rogoznim.

Idite, hitri vesnici,

puku lepa stasa i tamne puti,

narodu kog se boje i nadalje,

puku žilavom i zavojevačkom,

čijom zemljom se prepliću reke.

3 Svi stanovnici vaseljene,

žitelji zemlje,

kad se zastava na gorama podigne,

gledajte;

i kad rog zatrubi,

slušajte.

4 Jer meni govori Gospod:

„Odmaraću se i posmatrati sa svojeg mesta,

kao žega zažarena nad svetlošću,

kao rosni oblak kad je žega tokom žetve."

5 Pre berbe, kad procveta loza,

dozrevanje grozdova je u jeku,

i sekačima će poseći mladice,

i odstraniti posečene lozice.

6 Zajedno će biti ostavljeni

grabljivicama gorskim i zverima po zemlji:

grabljivice će na njima letovati,

i sve zveri zemaljske zimovati.

7 U to vreme dar donosiće Gospodu nad vojskama

puk lepa stasa i tamne puti,

narod kog se boje i nadalje,

puk žilav i zavojevački,

čijom zemljom prepliću se reke,

k mestu gde je ime Gospoda nad vojskama, gori Sion.