Nascimento de Jesus

5 Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, 6 koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; 7 nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. 8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.

4 a kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu, 5 da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo.

14 Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola; 15 i da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.

17 Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.

16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

18 A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetog.

20 No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog. 21 Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih. 22 A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:

23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina,

i nadenuće Mu ime Emanuilo,

koje će reći: S nama Bog.

24 Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uzme ženu svoju. 25 I ne znaše za nju dok ne rodi Sina svog prvenca, i nadede Mu ime Isus.

30 I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga. 31 I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus. 32 On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog; 33 i carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.

4 Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog, 5 da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna. 6 I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi. 7 I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.

10 I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. 11 Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom. 12 I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.

15 I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod. 16 I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama. 17 A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete. 18 I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.

37 Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.

9 I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete. 10 A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti. 11 I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom. 12 I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.