1 Reč Gospodnja koja dođe Miheju Moresećaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.

2 Čujte, svi narodi,

slušaj, zemljo i šta je na njoj,

i Gospod Bog da vam je svedok,

Gospod iz svete crkve svoje.

3 Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog,

i sići će, i hodiće po visinama zemaljskim.

4 I gore će se rastopiti pred Njim,

i doline će se rasesti,

kao vosak od ognja

i kao voda što teče niz strmen.

5 Sve je to za zločinstvo Jakovljevo

i za grehe doma Izrailjevog.

Koje je zločinstvo Jakovljevo?

Nije li Samarija?

Koje su visine Judine?

Nije li Jerusalim?

6 Zato ću učiniti od Samarije gomilu u polju

da se sade vinogradi,

i pobacaću kamenje njeno u dolinu

i otkriću joj temelje.

7 I svi rezani likovi njeni razbiće se,

i svi će se darovi njeni sažeći ognjem,

i sve ću idole njene potrti,

jer od plate kurvarske nakupi,

i opet će biti plata kurvarska.

8 Zato ću plakati i ridati;

hodiću svučen i go,

plakaću kao zmajevi

i tužiću kao sove.

9 Jer joj se rane ne mogu isceliti,

dođoše do Jude,

dopreše do vrata mog naroda,

do Jerusalima.

10 Ne javljajte u Gatu, ne plačite;

u Vit-Afri valjaj se po prahu.

11 Izađi, stanovnice safirska, s golom sramotom;

stanovnica sananska neće izaći;

žalost vet-ezilska neće vam dati stanka.

12 Jer stanovnica marotska tuži za svojim dobrom.

Jer siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih.

13 Upregni brze konje u kola, stanovnice lahiska,

koja si početak grehu kćeri sionskoj,

jer se u tebi nađoše zločinstva Izrailjeva.

14 Zato pošalji darove Moresetu gatskom;

domovi ahsivski prevariće careve Izrailjeve.

15 Još ću ti dovesti naslednika, stanovnice mariska;

doći će do Odolama, slave Izrailjeve.

16 Načini se ćelava i ostriži se za milom decom svojom;

raširi ćelu svoju kao orao,

jer se vode od tebe u ropstvo.