1 Ali će u poslednja vremena biti utvrđena gora doma Gospodnjeg navrh gora

i uzvišena iznad humova,

i narodi će se sticati k njoj.

2 I ići će mnogi narodi govoreći:

Hodite, da idemo na goru Gospodnju

i u dom Boga Jakovljevog,

i učiće nas svojim putevima

i hodićemo Njegovim stazama;

jer će iz Siona izaći zakon

i reč Gospodnja iz Jerusalima.

3 I sudiće među mnogim narodima,

i pokaraće jake narode nadaleko,

i oni će raskovati mačeve svoje na raonike,

i koplja svoja na srpove;

neće dizati mača narod na narod,

niti će se više učiti ratu.

4 Nego će sedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom,

i neće biti nikoga da ih plaši;

jer usta Gospoda nad vojskama rekoše.

5 Jer će svi narodi hoditi svaki u ime boga svog;

a mi ćemo hoditi u ime Gospoda Boga svog

uvek i doveka.

6 U to vreme, govori Gospod, sabraću hrome,

i skupiću odagnane i kojima zlo učinih.

7 I učiniću od hromih ostatak

i od odagnanih silan narod;

i Gospod će carovati nad njima na gori Sionu

odsada i doveka.

8 I ti, kulo stadu, steno kćeri sionskoj,

tebi će doći,

doći će prva vlast,

carstvo kćeri jerusalimske.

9 Zašto vičeš tako jako?

Nema li cara u tebi?

Eda li izgiboše tvoji savetnici,

te te obuzeše bolovi kao porodilju?

10 Muči se i viči, kćeri sionska,

kao porodilja,

jer ćeš izaći iz grada i stanovaćeš u polju,

i otići ćeš u Vavilon;

onde ćeš se osloboditi,

onde će te iskupiti Gospod iz ruku neprijatelja tvojih.

11 A sada se sabraše na te mnogi narodi govoreći:

Da se oskvrni,

i da se oči naše nagledaju Siona.

12 Ali ne znaju misli Gospodnje,

niti razumeju namere Njegove,

jer ih je skupio kao snoplje na gumno.

13 Ustani i vrši, kćeri sionska,

jer ću ti načiniti rog gvozden,

i kopita ću ti načiniti bronzana,

te ćeš satrti mnoge narode,

i posvetiću Gospodu blago njihovo

i imanje njihovo Gospodu sve zemlje.