1 Teško onima koji smišljaju bezakonje

i o zlu se trude na posteljama svojim,

i kad svane izvršuju,

jer im je sila u ruci.

2 Žele njive, i otimaju ih;

žele kuće, i uzimaju;

čine silu čoveku i kući njegovoj,

čoveku i nasledstvu njegovom.

3 Zato ovako veli Gospod:

Evo, ja mislim zlo tom rodu,

iz kog nećete izvući vratove svoje,

niti ćete hoditi ponosito,

jer će biti zlo vreme.

4 U ono vreme govoriće se priča o vama,

i naricaće se žalosno govoreći:

Propadosmo;

promeni deo naroda mog.

Kako mi uze!

Uzevši njive naše razdeli.

5 Zato nećeš imati nikoga

ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.

6 Nemojte prorokovati,

neka oni prorokuju;

ako im ne prorokuju,

neće odstupiti sramota.

7 O ti, koji se zoveš dom Jakovljev,

je li se umalio Duh Gospodnji?

Jesu li to dela Njegova?

Eda li moje reči nisu dobre onome koji hodi pravo?

8 A narod se moj pre podiže kao neprijatelj;

preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeći se,

koji se vraćaju iz boja.

9 Žene naroda mog izgonite iz milih kuća njihovih,

od dece njihove otimate slavu moju navek.

10 Ustanite i idite,

jer ovo nije počivalište;

što se oskvrni,

pogubiće vas pogiblju velikom.

11 Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreći:

Prorokovaću ti za vino i za silovito piće,

taj će biti prorok ovom narodu.

12 Doista ću te sabrati svog, Jakove,

doista ću skupiti ostatak Izrailjev;

postaviću ih zajedno kao ovce vosorske,

kao stado usred tora njihovog,

biće vreva od ljudstva.

13 Pred njima će ići koji razbija;

oni će razbiti i proći kroz vrata,

i izaći će;

i car će njihov ići pred njima,

i Gospod će biti pred njima.