1 Teško meni!

Jer sam kao kad se obere letina,

kao kad se pabirči posle branja vinogradskog;

nema grozda za jelo,

ranog voća želi duša moja.

2 Nesta pobožnog sa zemlje

i nema pravog među ljudima,

svi vrebaju krv,

svaki lovi brata svog mrežom.

3 Da čine zlo obema rukama što više mogu,

ište knez;

i sudija sudi za platu,

i ko je velik govori opačinu duše svoje,

i spleću je.

4 Najbolji je između njih kao trn,

najpraviji je gori od trnjaka;

dan stražara tvojih,

pohođenje tvoje dođe,

sada će se smesti.

5 Ne verujte prijatelju,

ne oslanjajte se na vođu;

od one koja ti na krilu leži,

čuvaj vrata usta svojih.

6 Jer sin grdi oca,

kći ustaje na mater svoju,

snaha na svekrvu svoju,

neprijatelji su čoveku domaći njegovi.

7 Ali ja ću Gospoda pogledati,

čekaću Boga spasenja svog;

uslišiće me Bog moj.

8 Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja;

ako padoh, ustaću;

ako sedim u mraku,

Gospod će mi biti videlo.

9 Podnosiću gnev Gospodnji,

jer Mu zgreših,

dok ne raspravi parbu moju

i da mi pravicu;

izvešće me na videlo,

videću pravdu Njegovu.

10 Neprijateljica će moja videti,

i sram će je pokriti,

koja mi govori:

Gde je Gospod Bog tvoj?

Oči će je moje videti;

sada će se ona pogaziti kao blato na ulicama.

11 U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji,

u to će vreme otići zapovest nadaleko;

12 U to će vreme dolaziti k tebi

od asirske do tvrdih gradova,

i od tvrdih gradova do reke,

i od mora do mora,

i od gore do gore.

13 A zemlja će biti pusta sa stanovnika svojih,

za plod dela njihovih.

14 Pasi narod svoj s palicom svojom,

stado nasledstva svog,

koje živi osamljeno u šumi,

usred Karmila;

neka pasu po Vasanu i po Galadu,

kao u staro vreme.

15 Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske

pokazaću mu čudesa.

16 Narodi će videti

i postideće se od sve sile svoje;

metnuće ruku na usta,

uši će im zaglušiti.

17 Lizaće prah kao zmija;

kao bubine zemaljske drhćući izlaziće iz rupa svojih;

pritrčaće uplašeni ka Gospodu Bogu našem,

i Tebe će se bojati.

18 Ko je Bog kao Ti?

Koji prašta bezakonje

i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog,

ne drži do veka gnev svoj,

jer Mu je mila milost.

19 Opet će se smilovati na nas;

pogaziće naša bezakonja;

bacićeš u dubine morske sve grehe njihove.

20 Pokazaćeš istinu Jakovu, milost Avramu,

kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.